Merkelova s liderima regiona u Dubrovniku

Merkelova je, prilikom otvaranja sastanka šefova država regiona u okviru procesa "Brdo-Brioni", rekla da je dijalog Beograda i Prištine bio uspešan, a iz istorijske perspektive veoma važan. On je, kako je navela, omogućio dalji napredak na putu ka EU, prenosi Tanjug.

Postizanje napretka, prema njenim rečima, omogućila su hrabra rukovodstva, njihova dalekovidost i odluka da se iskoristi šansa, postave smernice za bolju budućnost, što je posledica težnje za evropsku perspektivu.

"Interesantno iskustvo je da je uspeh u dijalogu promenio situaciju za učesnike dijaloga nabolje. On nije doneo samo jednoj strani prednosti, već svima. Kosovske institucije sada deluju na celoj teritoriji Kosova, a ljudi na severu su, preko izbora, dobili lokalne vlasti koje zastupaju njihove interese", objasnila je Merkelova dodajući da će u privrednom smislu sever od toga profitirati, a da je Srbija time ostvarila veliki napredak ka EU.

Napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, prema njenim rečima, mora biti nastavljen i ne sme se stati na pola puta.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, istakla je da želi novu dinamiku u približavanju EU kako bi se građanima objasnila budućnost u prosperirajućoj Uniji.

Ona je izrazila nadu da će posle izbora uslediti nova inicijativa, da će uslediti dela i biti preduzeti odlučujući koraci.

Kada je reč o Makedoniji, Merkelova je naglasila da bi trebalo da se taj problem konačno reši, rekavši da se bavila već svim mogućim kombinacijama i da u jednom trenutku više neće biti moguće dalje smišljati imena.

Na početku sastanka, ona je izrazila saučešće žrtvama poplava u BiH i Srbiji, ujedno rekavši da je ta tragedija uputila signal nade, jer su ljudi različitog etničkog porekla sarađivali u pravazilaženju problema i pružanju pomoći, što je ohrabrujući znak.

Merkelova je rekla da region treba da razgovara o projektima i gleda napred, i da je dobro što je nekadašnja klima razaranja zamenila klimu zajedničke obnove, ali da ne treba zaboraviti da je preostalo još mnogo zadataka koje treba rešiti.

Potrebni su impulsi za privredu i, u tom smislu, centralno pitanje je infrastruktura. Evropska komisija sa zemljama članicama spremna je da pomogne, ali regionalna saradnja je korisna za sve, istakla je nemačka kancelarka.

Podvukla je da su jačanje vladavine prava, borba protiv kriminala i korupcije, nezavisnost pravosuđa i medija, ali i ekonomski uspeh važni kako bi građani imali poverenje u svoje države, i da je Evropska unija, pa samim tim i Nemačka kao njen deo, spremna da im u tome pomogne.

Za još jaču saradnju i u regionu i sa EU

Učesnici sastanka lidera "Brdo-Brioni" u zaključcima skupa istakli su da će podržati, ohrabriti i jačati već uznapredovalu regionalnu saradnju, saradnju regiona i EU, koja će pomoći konačnoj političkoj i ekonomskoj konsolidaciji regiona u okviru proširenja EU.

U zaključcima su podržali i regionalne projekte usmerene na otvaranje južnog gasnog koridora s ciljem diversifikacije energetskog snabdevanja, uključujući gasovod "Južni tok".

Zagreb i Ljubljana, kao članice EU, i dalje će biti potpuno predane radu na svim tim pitanjima unutar EU i sa svojim susedima, dodaje se u zaključcima. Pohvaljen je značajan napredak u jačanju institucionalnih odnosa Zapadnog Balkana i EU, koji se dogodio od poslednjeg sastanka, pre godinu dana.

Uz podsećanje da je Beograd započeo pristupne pregovore, Tirana dobila status kandidata, a Priština završila pregovore o SSP-u, pa Podgorica ubrzala napredak u pristupnim pregovorima, ocenjuje se da će to doprineti daljoj integraciji i temeljnoj stabilnosti ovog dela Evrope.

"Nedavne poplave pokazale su da postoji potreba za praktičnijim mehanizmima koordinacije, sprečavanja kriza i upravljanja krizom u slučajevima prirodnih katastrofa. U tom smislu podržavamo Donatorsku konferenciju za BiH i Srbiju", poručuje se u zaključcima.

Ključne projekte, kao što je završetak Jadransko-jonskog auto-puta i železničke pruge Minhen-Istanbul, oni smatraju evropskim projektima iz svih aspekata - planiranja, finansiranja i izgradnje.

Na kraju oni su pozvali Savet EU da organizuje sastanak na najvišem nivou Zapadni Balkan - EU, kako bi se ocenila postignuća, obaveze, prilike i planovi za punu integraciju ovog regiona u EU.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je da Evropa nije potpuna bez jugoistoka Evrope, njenog sastavnog dela.  

"Zadatak Hrvatske i Slovenije je da pomognemo susedima da što pre postanu sastavni dio EU", rekao je Josipović.

Na sastanku je učestvovao i predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji je poručio da je pred Srbijom istorijska šansa ali da na evropskom putu ima još mnogo posla.  

Prisutni su bili i predsednik Slovenije Borut Pahor, Crne Gore Filip Vujanović, Albanije Bujar Nišani, Makedonije Đorđe Ivanov, šefica prištinske delegacije Atifete Jahjaga, ali i sva tri člana Predsedništva Bosne i Hercegovine - Bakir Izetbegović, Željko Komšić i Nebojša Radmanović.

Ovogodišnji sastanak u Dubrovniku nastavak je strateškog dijaloga lidera jugoistočne Evrope, koji je u ovom formatu počeo pre godinu dana, kada je Hrvatska postala članica EU, a nastavljen je sastankom "Brdo procesa" s predsednikom Francuske Fransoa Olandom 25. jula pre godinu dana na Brdu kod Kranja, u Sloveniji.

Predsednici država regiona juče su učestvovali na plenarnom panelu poslovnog skupa Samit 100 lidera jugoistočne Evrope u biznisu "Dogovor za novo doba" u Cavtatu.