Nemačka, zakon protiv lažnih azilanata

Pored Srbije, sigurnim zemljama proglašene su i Makedonija i BiH, čime se potvrđuje da u tim zemljama nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja neistomišljenika, pa time ni razloga za podnošenje zahteva za azil, javili su nemački mediji, prenosi Tanjug.

Prema podacima savezne vlade u Berlinu, prošle godine je od 22.000 zahteva za azil građana Srbije, Bosne i Makedonije, svega 60 zahteva odobreno.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je pre nekoliko dana, najavljujući ove promene i proširenju liste sigurnih zemalja, izjavio da je Srbija zemlja - kandidat za Evropsku uniju (EU), a tom statusu teže i BiH i Makedonija i rekao da se u slučaju tih zemalja mora očekivati da se one dobro odnose prema svojim sopstvenim građanima.

De Mezijer je najavio da će ovim zakonskim izmenama tri meseca, posle dobijanja statusa azilanta, ti ljudi imati pravo na pristup tržištu rada, dok su do sada morali da čekaju godinu dana, po sticanju azilantskog statusa.

Ovaj zakon o azilantima stupiće na snagu kada ga budu usvojili Bundestag i Bundesrat.

Berlin za poboljšanje životne situacije

Ove zakonske promene najavljene su još posle septembarskih saveznih izbora, u koalicionom ugovoru demohrišćana i socijaldemokrata, u kome se kaže da nova nemačka vlada želi pitanje azilanata da reši na najobjektivniji mogući način.

Cilj je bioda se zapadnobalkanske zemlje - BiH, Makedonija i Srbija, po Zakonu o azilantima, proglase sigurnim zemaljama, "kako bi se bezizgledni zahtevi za azil građana tih zemalja brže obradili i njihov boravak u Nemačkoj brže okončao".

Vlada u Berlinu želi, takođe, proizilazi iz nacrta koalicionog dogovora, da se angažuje kod vlada tih zapadnobalkanskih zemalja i Komisije EU za brže i održive korake za poboljšanje životne situacije na licu mesta.

Problem lažnih azilanata, koji su u Nemačku hrlili zbog socijalnih privilegija i para, pretio je pre nekoliko godina da ugrozi bezvizni režim Srbije sa EU.

Albanija ni(je) sigurna zemlja

Nemački demohrišćani su želeli da se na listu slobodnih zemalja stave i Albanija i Crna Gora, ali su se socijaldemorkate tome protivile.

U koalicionom ugovoru između demohrišćana, kancelara Angele Merkel i socijaldemokrata vicekancelara Zigmara Gabrijela dogovoreno je, kako podsećaju mediji, da se samo tri balkanske države - Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija - proglase sigurnim zemljama, što će značiti da će se zahtevi za azil i žalbe građana iz tih zemalja moći obrađivati u roku od jedne sedmice i, po pravilu, im se odbijati status azilanta.

Kada je, međutim, reč o Albaniji, koju bi demohrišćani, ali ne i socijaldemokrate, želeli na listi sigurnih zemalja, De Mezijer je rekao da je Francuska upravo to uradila.

Kada je Francuska proglasila Albaniju sigurnom zemljom, tamo je, prema De Mezijeru, došlo do smanjenja, a u Nemačkoj do povećavanja broja azilanata.

Organizacije za zaštitu izbeglica i ljudskih prava, kritikuju, međutim, plan za proširenje liste takozvanih sigurnih zemalja i ukazuju na diskriminaciju Roma u balkanskim zemljama.

Visoki troškovi zbog zahteva za azil

Kada je, međutim, reč o azilantima iz Srbije, pre par godina su čak i ministri zatevali da se zbog povećanog broja lažnih azilanata iz Srbije i Makedonije preispita bezvizni režim tih zemalja sa državama, članicama EU.

I dok su nemački mediji pisali da je "eksplodirao" broj srpskih i makedonskih azilanata u Nemačkoj, statistika je pokazivala jasne podatke da je recimo, u januaru 2010. godine bilo 68 zahteva za azil iz Srbije, a u septembru dve godine kasnije čak 1.395 zahteva za azil.

Za Nemačku su time nastajali visoki troškovi. Prema nemačkim rečunicama, u ovom trenutku jedan odrasli podnosilac zahteva za azil, bez dece, pri prosečnom trajanju postupka od dva meseca, dobija oko 700 evra, plus troškove za povratak u zemlju.

Kada je reč o odobrenju zahteva za azil, odnosno, pozitivno rešenim kvotama, koja je za Srbiju 0,3 odsto, statistika kaže da je, poređenja radi, iz Avganistana 35 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva dobilo status azilanata, iz Iraka 62 odsto, Sirije 94 odsto, Irana 53 odsto.

Podnosiocima zahteva iz Srbije i Makedije je, prema ocenama predstavnika nemačkih institucija, stalo samo do toga da se prečicom i manipulacijama na nekoliko meseci dočepaju nemačkih socijalnih primanja.

Podaci pokazuju da čak i u to malo pozitivno rešenih slučajeva za građane Srbije nije utvrđen nikakav progon, već-kako se navodi - lične prepreke za proterivanje nazad, poput bolesti podnosioca zahteva.

Statistika, takođe, kaže, a i nemačka štampa piše, da je od ukupno podnetih zahteva za azil iz Srbije i Makedonije preko 90 odsto zahteva Roma.