Mere štednje prioritet u Evropi

Pariz i Rim imaju obavezu prema Briselu da deficit održe na granici od tri odsto bruto društvenog proizvoda. Najmlađi italijanski i evropski premijer Mateo Renci odlučio je da raskine sa starom praksom u državnim preduzećima, u koja se novac iz budžeta slivao takoreći bez kontrole.

Smenio je čelnike nekoliko najvećih javnih kompanija, među kojima su giganti iz oblasti energetike ENI i ENEL i italijanska Pošta. Da bi namirio javni dug, drugi u evrozoni posle Grčke, ponudio je na prodaju 1.500 službenih vozila i jedno ostrvo u venecijanskoj laguni.

"Investitori vole transparentnost. Žele da vide šta se dešava i da li se vlada ozbiljno bavi reformama. Postoji osećaj da su mnogi problemi u Italiji gurani pod tepih i da do sada nije bilo nikakve fiskalne konsolidacije", kaže kolumnista agencije Rojters Dominik Eliot.

Uz štednju, Rencijeva vlada najavljuje smanjenje poreza na prihode, kako bi pomogla milionima Italijana sa zaradama ispod hiljadu i po evra. Porezi za privrednike biće manji 10 odsto.

I nova francuska vlada priprema ozbiljne rezove. U naredne tri godine namerava da uštedi 50 milijardi evra u budžetu, kroz zamrzavanje plata u javnom sektoru, penzija i doprinosa.

"Ako jedna Francuska vidi da se nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji pa je zbog toga spremna na ovakve mere, zaključci moraju biti jasni. Jedan jak lider koji mora da povede zemlju u jasne reforme, jake uštede kad je u pitanju javni sektor, probiznis mere kad je u pitanju privatni sektor i uzimanje u obzir dugoročnijeg razvoja ekonomije zemlje koju predstavlja", kaže Vladimir Krulj iz Nacionalne škole za administraciju u Parizu.

Iako se sindikati u Italiji, Francuskoj i drugim evropskim zemljama pogođenim krizom ne mire sa radikalnim merama štednje i zadiranjem u džep zaposlenih, ekonomisti smatraju da drugog izlaza nema.

"Kad je u pitanju smanjivanje rashoda javnog sektora, u našoj zemlji je bolje to ostvariti smanjivanjem zarada nego otpuštanjem jer to, pored socijalnih posledica, stvara i psihološke traume", kaže Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije.

Upravo je visoka stopa nezaposlenosti jedan od ključnih problema u zemljama evrozone. Stručnjaci ocenjuju da su rezovi u fiskalnoj i javnoj potrošnji neophodni kako bi se ubrzao privredni rast, privukle investicije i otvorila nova radna mesta.