Odlaganje dugova ili ključ u bravu

Do pre dve godine "Gemaks" je imao gotovo hiljadu radnika, danas 300 i dug od 20 miliona evra. Sedam meseci nije plaćao zarade, doprinose, rate za lizing i kredite. Zato su pripremili plan reorganizacije i ušli u takozvani dirigovani stečaj.

"Dogovorili smo se da se prvo isplate plate radnicima, pa onda bankama da se plati na odloženo na šest godina, a porez državi na pet godina", objašnjava Đorđo Antelj iz "Gemaksa".

"Gemaksu" je račun odblokiran i mogu da dogovaraju nove poslove. Da bi se ušlo u tu proceduru preduslov je da se napravi plan poslovanja i vraćanja dugova koji će prihvatiti radnici i država, zatim banke i drugi poverioci.

"Kod planova reorganizcije, ako taj stečajni dužnik ponudi čak i 50 odsto namirenja, ja smatram da je to za poverioce povoljnije nego čekati namirenje od pet do šest odsto u klasičnom stečaju koji takođe može jako dugo da traje", rekao je predsednik Privrednog suda Beograd Jovan Kordić.

Plan reorganizacije Privrednom sudu u Beogradu prošle godine podnelo je 29 preduzeća, a od početka ove godine još šest kompanija.

"Ove godine 'Unifarm', 'Interkomerc', 'Ratko Mitrović Dedinje', 'Zekstra grupa', 'Standard'", kaže Kordić.

Zbog načina na koji je nastala većina tih firmi koje traže odlaganje dugova, ekonomisti državi savetuju - oprez.

"Država pre donošenja odluke da dozvoljava kontrolisani stečaj treba da zna da su to ljudi koji su na kontroverzan način došli do bogatstva, da su im kompanije u problemima, i treće - imaju veliko lično bogatstvo", rekao je ekonomista Ljubodrag Savić istakavši da država ne treba da dozvoli sebi da bude još jednom "namagarčena kako što se desilo sa zarađivanjem njihovog prvog miliona".

I ekonomista Milojko Arsić upozorava da ne sme da se zloupotrebljava težnja ka očuvanjem radnih mesta.

"Interes društva je očuvanje radnih mesta u tim preduzećima, ali ne bi trebalo dozvoliti da se taj interes zloupotrebljava i da ta preduzeća ucenjuju društvo radnim mestima ljudi koje zapošljavaju", rekao je Arsić.

Naglašava da bi reprogram "trebalo da bude sad i nikad više", a dokaz za to bi, kaže Arsić, trebalo da bude novi zakon o stečaju.

Osnovni razlog što dirigovani stečaj koriste uglavnom velika preduzeća je to što su ona i veštiji pregovarači.