Lokerbi, napad naručio Iran, a ne Libija?

Iza terorističkog napada na "Panamov" avion u kojem je stradalo 259 ljudi, stoji Iran, a ne Libija koja je priznala odgovornost za taj čin, piše britanski Telegraf, pozivajući se na tvrdnje iznete u dokumentarnom filmu "Lokerbi: Šta se zaista desilo?", televizije Al Džazira.

Bivši iranski obaveštajac Abolgasem Mezbahi, koji je prebegao u Nemačku, tvrdi da je napad na avion, oboren 1988. godine iznad škotskog grada Lokerbija, zatražio državni vrh Irana, a sprovela ga u delo sirijska teroristička grupa.

Teheran je "naručio" terorističku akciju kao odmazdu za napad na iranski putnički avion, šest meseci ranije, u kojem je poginulo 290 ljudi.

Iranski putnički avion su iznad Persijskog zaliva greškom oborile američke snage.

Mezbahi tvrdi da je tadašnji iranski vođa ajatolah Homeini naredio da se "kopira obrazac onoga što se desilo iranskom 'erbasu'".

Dokazi koji su odbačeni tokom žalbenog postupka bivšeg libijskog obaveštajca Abdelbaseta el Megrahija koji je osuđen za napad, potkrepljuju Mezbahijeve tvrdnje i ukazuju na to da su bombaši pripadali ekstremističkoj grupi "Narodni front za oslobođenje Palestine - Opšta komanda".

U dokumentima koja je za svoj dokumentarni film "Lokerbi: Šta se zaista desilo?" pribavila televizija Al Džazira, navode se ključni učesnici terorističkog napada, uključujući i osobu koja ja navodno napravila bombu i postavila je u "boing 747" američke avio-kompanije.

U dokumentarcu se tvrdi da je napad dogovoren na Malti, na tajnom sastanku predstavnika režima Irana, Sirije i Libije, što ostavlja mogućnost za tumačenje da je vlast u Tripoliju ipak imala udela u napadu.

Ipak, u dokumentarcu je Sirijac Ahmed Džibril imenovan kao "mozak" terorističke akcije. Džibril je bio vođa "Narodnog fronta za oslobođenje Palestine - Opšte komande" i navodno su ga Iranci regrutovali zbog njegovog iskustva kada je reč o postavljanju bombi u avione.

Džibril je, navodno, postavio Palestinca Hafeza Dalkamonija na čelo terorističke ćelije, a on je regrutovao Jordanca Marvana Hresata, koji je izradio bombu.

Dalkamonija i Hresata uhapsila je nemačka policija nekoliko meseci pre Lokerbija i kod njih su pronađene četiri bombe. Jedna od njih bila je gotovo identična onoj korišćenoj u napadu na "Panamov" avion.

Ključno je, međutim, to što je policija bila ubeđena da postoji i peta bomba, za koju autori filma tvrde da je korišćena u obaranju aviona iznad Lokerbija.

Robert Bejer, bivši agent CIA, rekao je autorima filma da su CIA i Nacionalna bezbednosna agencija odmah pretpostavili da je za napad odgovoran "Narodni front za oslobođenje Palestine - Opšta komanda", a da je Iran naručilac i sponzor napada.

U filmu se dalje sugeriše da je istraga naglo promenila tok posle telefonskog razgovora tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša Starijeg i britanske premijerke Margaret Tačer.

Pretpostavka je da Amerikanci nisu želeli da kvare dobre odnose sa Sirijom, koja se potom udružila sa SAD i Britanijom protiv Sadama Huseina, u prvom Zalivskom ratu.

Moamer el Gadafi prihvatio je odgovornost za obaranje aviona i pristao da plati 1,7 milijardi funti obeštećenja porodicama poginulih.

Međutim, njegov sin Sejf el Islam više puta je rekao da je priznanje bilo politički potez, jer je Gadafi želeo da ubedi Zapad da ukine surove sankcije i otvori put za unosne poslove sa naftom. Posrednik u nekim od tih poslova bio je, kako je tvrdio Gadafijev sin, nekadašnji britanski premijer Toni Bler.

Autori filma, Britanci Bil Kran i Kristofer Džins proveli su tri godine istražujući slučaj Lokerbi. Omogućen im je pristup dokumentima koje prikupio advokat kojeg je Megrahi angažovao da ispita njegov slučaj i pribavi nove dokaze.