Poljaci traže odštetu zbog Aušvica

Nekoliko stotina poljskih porodica kojima su oduzeta predratna imanja i raseljeni su, kako bi nacisti u Drugom svetskom ratu podigli zloglasni koncentracioni logor Aušvic Birkenau, sada bezuspešno traže odštetu od Poljske i spremaju tužbu sudu.

Deo porodica kojima su nemačke okupacione vlasti u Poljskoj oduzele nepokretnosti uspele su da iskoriste kratak rok od nekoliko meseci 2001. godine da prikupe dokumente i podnesu zahtev kada je nemački Bundestag usvojio odgovarajući zakon i isplatio odštetu.

Tada je od Nemačke novac dobilo 280 porodica, ali ostalo je 300 porodica na čijoj imovini je podignuta najveća nacistička fabrika smrti, koje nisu uspele da prikupe sva tražena dokumenta i zato sada traže da se za odštetu pobrine Poljska.

Njihovo Udruženje oštećenih od strane Trećeg Rajha zbog izgradnje koncentracionog logora Aušvic Birkenau zatražilo je od Ministarstva državnog trezora da svakoj od tih 300 porodica isplati kao odštetu 10.000 evra.

"Većina tih ljudi su već u poodmaklim godinama, u vreme rata bili su deca. Često boluju, nemaju dovoljno novca za lekove. Jednostavno, na tu odštetu imaju pravo", rekao je za Gazetu viborču 80-godišnji predsednik Udruženja Juzef Kožol.

Ministarstvo je porodice uputilo na pojedinačne građanske parnice pred sudom, uz obrazloženje da za razliku od Nemačke Poljska nema zakonskog osnova da isplati tu odštetu i podsetio da se pitanje ratne odštete razmatra u međunarodnom kontekstu, a rešava se pravno među državama.

"Hteli smo da izbegnemo sud, zato što je teško suditi se povodom tako simboličnog mesta kao što je teren logora Aušvic-Birkenau, ali ako Ministarstvo postavlja tako stvari, bićemo prinuđeni da ih tužimo", rekao je Kožol.

Nemački nacisti podigli su kraj gradića Ošvjenćim na jugu okupirane Poljske koncentracioni logor 1940. godine, prvobitno za poljske vojne zarobljenike.

Ubrzo su ga pretvorili u najveće stratište holokausta tokom Drugog svetskog rata, u kome je što u gasnim komorama, što u neljudskim uslovima u logoru, stradalo više od 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja.

Od 1947. godine teren logora pretvoren je u Državni muzej, koji kao nemi simbol strahota holokausta poseti svake godine oko 1,4 miliona ljudi iz svih krajeva sveta.