Zelena ekonomija kao prioritet

Na Beogradskom sajmu u toku su međunarodni sajmovi energetike i životne sredine. Zelena ekonomija jedan je od prioriteta rada Vlade i trebalo bi da pomogne da se iskoriste resursi i poveća zaposlenost, rekla je ministarka enegetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović na otvaranju sajma. Cilj Vlade je da do 2020. godine u finalnoj potrošnji bude 27 procenata energije iz obnovljivih izvora.

Ministarka najavljuje da će ekološka taksa koja je uvedena po načelu zagađivač plaća, a koja je trebalo da podstakne reciklažnu industriju, ponovo biti usmerena na zaštitu životne sredine.

"Nažalost, poslednjih godinu dana to nije bio slučaj, jer je sav novac iz Ministarstva energetike prebačen u trezor i bojim se da nisu ekološke takse išle tamo gde im je mesto", kaže Mihajlovićeva.

Stari računari, televizori, šporeti, mašine za pranje veša i slična elektična oprema spadaju u opasan elektronski otpad, ali su važan izvor sirovina.

Ninoslav Milenković iz firme "E reciklaža" iz Niša objašnjava da se starih frižidera dobija 99 odsto sekundarnih sirovina.

"Dobijemo plastiku, dobijemo bakar, aluminijum, pur penu. Ta plastika može da ide u dalju preradu i svaka ta sirovina može da predstavlja novu fabriku i novih 100 zaposlenih ljudi", ističe Milenković.

Za sada u Srbiji nema postrojenja za preradu opasnog otpada koji se uglavnom izvozi, iako bi i u zemlji mogao da se prerađuje.

Jovica Božić iz preduzeća "BiS reciklaža" iz Pančeva smatra da su najveći problem lokalne samouprave koje imaju veliku odbojnost prema reciklažnoj industriji i otvaranju novih pogona.

"Postoji strah od zagađivanja. Međutim, tehnologije su toliko napredovale u Evropi, mi ništa ne izmišljamo, mi samo kupujemo evropske tehnologije", ističe Božić.

Na Sajmu ekologije od 150 izlagača skoro polovina je iz inostranstva, a neki već posluju u Srbiji.

Sebastijan Lorig iz firme "Jakob Beker" kaže da je reciklaža je izuzetno bitna za nemačku ekonomiju.

"Mi smo blizu cilja da recikliramo 80 odsto upotrebljenih proizvoda. Srpsko tržište upravljanja otpadom je veoma interesantno i za međunarodne i lokalne kompanije jer je novo tržište, ali treba još dosta raditi na razvoju", objašnjava Lorig.

Ukoliko se ostvare projekti urbanog rudarstva, i otpad iz fabrika koji se izvozio ili bacao mogao bi da se koristi kao izvor skupocenih sirovina, a izgradnjom postrojenja za preradu obezbedio bi se posao za više hiljada ljudi.