Drvoseča da sam ja...

Uz armiju od oko 800 hiljada nezaposlenih u zemlji, još ima poslova koje malo ko hoće da radi - poput zidara, zavarivača, a pre svih - drvoseča, čija zarada, može da bude i veća od zarade šumarskog inženjera. Ipak, mnogi koje privuče zarada od po stotinu hiljada dinara, odustanu već posle nekoliko dana obuke.

Drvoseče i rabadžije ...nekada prepoznatljiva lica šumovitog zlatiborskog kraja, neophodna s danas, ali se sve češće pronalaze preko Drine. Pa tako čak i "uvozimo" radnu snagu, koja se ovde dobro plaća.

Drvoseče ili sekače, Šumsko gazdinstvo "Užice" angažuje putem tendera, već desetak godina, birajući najsposobnije za ugovoreni posao - a samo u Jelovoj Gori, to je seča deset hiljada kubika drveta.

Šumarski inženjer "Srbijašume" Nemanja Todorović kaže da će retko ko  da dođe iz grada da radi poslove u šumarstvu.

"Posao je težak, nema ljudi po selima i odlaze u grad da žive", kaže Todorović.

Samo je pedesetak ovakvih iskusnih i obučenih radnika , na užičkim sečištima, a nove snage ne dolaze.

Sekač Goran Lukić kaže da radi osam godina, a počeo je sa 17 i da može dobro da se zaradi.

Velimir Lukić kaže da dođu dan-dva, vide da je teško pa odu. "Za ovaj posao je potrebna volja", kaže Lukić. 

U ovom kraju gotovo svaka kuća ima motornu testeru, ali je samo prošle godine nekoliko ljudi nastradalo pogrešno verujući da je lako oboriti stablo. Oni kojima je to profesija, dobro znaju da se i u šumi svi moraju prdržavati pravila, i da se moraju navići na težak rad.

Inženjer Dragan Stanković iz preduzeća "Gorštak" u Bajinoj Bašti kaže da rasporede sekačke grupe tako da budu udaljene jedna od druge, po pravilu minimum dvostruka visina srednjeg stabla.

"Ranije su bili problemi kada u smeni rade dve testere, kad jedna drugu nečuju i tad nastane problem", navodi Stanković. 

Plaćeni po učinku, sami sebi određuju tempo. Radi se deset meseci tokom godine, nekada je lakše, nekada teže, ali je plata obezbeđena, i sasvim sigurno, ovde nema viška radne snage.