Sloteru Niče, Srbija ti kliče!

Kanadski glumac Rob Stjuart boravi od danas u Srbiji, gde narednih desetak dana snima dokumentarac o svojoj popularnosti stečenoj ulogom detektiva Nika Slotera, a 6. juna biće gost pank-sastava "Ateist rep", na koncertu u Novom Sadu.

"Do pre šest meseci nisam imao pojma da je serija 'Tropska vrelina' bila toliko popularna ovde... a sad sam ovde i osećam se sjajno", rekao je Stjuart (47), koji se u Beogradu na konferenciji pred izuzetno velikim brojem novinara pojavio u poslovnom odelu, kratke prosede kose, bez Sloterovog prepoznatljivog repića i havajske košulje.

Sa "Tropskom vrelinom", snimanom od 1991. do 1993. godine, Stjuart je stekao veliku popularnost u Srbiji. Tokom studentskog protesta 1996/97. godine isticana je parola "Slotera Nika za predsednika", a taj detektiv je bio i junak stripa besplatno deljenog među demonstrantima.

U Beogradu je postojala grupa građana pod imenom Nika Slotera, kao i čuveni grafit "Sloteru Niče, Žarkovo ti kliče".

Kako je rečeno na konferenciji, prvo Stjuartovo pitanje danas po sletanju na beogradski aerodrom bilo je: "A gde je, do vraga, to Žarkovo?"

Najavljeno je da će Stjuart u nedelju posetiti ovo beogradsko naselje, kao i bar "Tropikal hit" na Adi Ciganliji.

Pomenuti grafit je posebno inspirisao grupu "Aterist rep" za pesmu "Sloteru Niče, Srbija ti kliče", koju će Stjuart otpevati sa novosadskim bendom 6. juna na festivalu "To Be Punk", u Muzeju zaboravljenih umetnosti u Novom Sadu, gde "Ateisti" proslavljaju 20 godina postojanja.

Kanadski glumac je priznao da su "Sloteru Niče, Srbija ti kliče" jedine reči koje za sada zna na srpskom jeziku, a kada je pokušao da ih izgovori, nagrađen je burnim aplauzom novinara u Medija centru.

"Uzbuđen sam, osećam se kao Petar Pan, kao da imam osam godina, jer ne mogu zamisliti ništa zanimljivije nego da se popnem sa bendom na binu", rekao je Stjuart, priznavši da se muzikom bavi iz hobija, na "veoma primitivnom nivou".

"To je pank sa tri akorda koji se svira glasno i ako utišaju moje pojačalo, probiću se", priznao je glumac.

Saznanje da postoji bend koji peva o Sloteru je i dovelo Stjuarta u Srbiju.

Kontaktirao je bend, a kada je saznao za veliku popularnost "Tropske vreline", odlučio je da snimi dokumentarac.

"Serija je bila poznata u mnogim zemljama, ali je činjenica da su ljudi ovde nosili bedževe 'Slotera Nika za predsednika'. Odlična tema za dokumentarac je zašto je tip na plaži sa repićem nekom bio uzor", istakao je glumac.

Film bi trebalo da učestvuje na festivalu "Roma Fiction Fest" u Rimu početkom jula.

"Skinuo" ih Leterman 

Stjuart je otkrio da je snimanje "Tropske vreline" prekinuto, jer je rukovodstvo američke mreže Si-bi-es (CBS) umesto serije u taj termin dovelo voditelja Dejvida Letermana, i rekao da se godinama nije video sa partnerima iz serije Kerolajn Dan i Ijanom Trejsijem.

"Bili smo sjajni prijatelji. Ja sam u Torontu, Karolajn se odselila na istočnu obalu, a Ijan u Vankuveru. Na raznim smo stranama Kanade. Pre tri meseca sam pitao Karolajn da li je zainteresovana da dođe u Srbiju, a ona me pitala: 'Poznati smo u Sibiru?", rekao je Stjuart izmamivši salve smeha novinara.

Glumac je rekao da sada zbog malo vremena nije doveo Danovu ili Trejsija u Srbiju, ali se nada da će mu to uspeti kada se uskoro bude vratio da završi snimanje dokumentarca.

"Mislim da na Zapadu nije bilo poštenog izveštavanja o događajima kod vas i da je sve predstavljeno pogrešno. Nadam se da će dokumentarac ispraviti neke od tih grešaka i pokazati koliko je zabavno i lepo biti ovde. Ispričaće se srpska strana priče i mislim da će to biti dobro za vašu zemlju", najavio je glumac.

Odgovarajući na pitanja novinara, Stjuart je rekao da se poslednjih godina preselio iz Los Anđelesa u Toronto i nastavio glumačku karijeru u Kanadi, jer je to bolja sredina za odrastanje njegovog sina.

Stjuart je istakao da je sačuvao jednu havajsku košulju sa snimanja serije, i da bi rado ponovo pustio repić, ali mu kosa "nešto ne raste".

Glumac je otkrio i da je njegova porodica usvojila jednog Srbina, koji je stigao u njegovu porodicu kad je imao pet godina.

"Uvek kad sam bio ljut na njega, rekao bih mu 'Srbine!'", ispričao je Stjuart.

Rekao je i da mu se u poslednje vreme dešava da u Kanadi stalno naleće na Srbe, i da su ga sve te koincidencije ubedile da mora doći u njihovu zemlju.

"Nakon što smo se dogovorili da dođemo ovde, počele su da se ređaju slučajnosti. Do tada je jedini Srbin koga sam znao bio moj usvojeni brat Džon, čije je pravo ime Branko, a onda se ispostavilo da je naš advokat Srbin, da je konobar u mom omiljenom restoranu takođe iz Srbije..."