Fruška gora, srpska Provansa

U takozvanoj srpskoj Provansi, hektar zemlje postao je u poslednjih pet godina sedam puta skuplji. Odavno poznata i kao plodna zemlja, Fruška gora je pod lupom kupaca. Oranice su sve traženije, a zemlju kupuju budući voćari, među kojima su i oni iz Rusije.

U Maloj Remeti, ništa ne remeti rad u voćnjaku. Pa ni promenljivo vreme. Nekada šikara - sada tri savremene plantaže voća.

"Čim su se ovde podigli novi voćnjaci i čim je ova regija proglašena za najbolju za gajenje voća u Jugoistočnoj Evropi to se iskoristilo i cena zemlje je drastično porasla", kaže Mitar Deurić, direktor "ATOS -VINUM"

Možemo reći da bi svako selo na Fruškoj Gori trebalo nakalemiti da bi ova planina i opravdala naziv srpska Provansa. To su, čini se, shvatili i u Neradinu gde gotovo svi rade.

U Neradinskom ataru sve je više voćki. Ali i kupaca.

"Dosta zemlje se pokupovalo na Fruškoj Gori i dalje se traži. Sadi se dosta voća, krče se obale koje su godinama bile zarasle", rekao je Janika Takač.

Aleksandar Horvat kaže da cene parcela zavise u kojem se delu nalaze, da li je bliže Fruškoj Gori, putu, asfaltu...

Jabuke Neradinca Milana Markovića, takoreći sa grane idu u Rusiju. I tako već deset godina.

"Zemlju ne treba prodati, zemlju treba uvećavati. Pre pet godina je manje bilo zasada, svake godine sve se više podiže, ali pretežno se podiže breskva nego ostale voćne vrste", kaže Milan Marković, predsednik Udruženja voćara "Majski cvet".

Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je povećanje cene zemlje bilo očekivano jer se krenulo sa proizvodnjom voća i savremenom tehnologijom.

"Onda su mnogi preduzetnici iz drugih grana privrede počeli da investiraju u voćarsku proizvodnju u savremenu tehnologiju i to je jedan od načina kako treba pokrenuti nerazvijena područja", rekao je Keserović.

U poslednjih 10 godina, na 600 hektara, zasađene su jabuke, trešnje, breskve, vinova loza. Uposleno je stanovništvo. Voće sa fruškogorskih plantaža, većinom se izvozi u Rusiju.