Slučaj Haradinaj, dan posle!

Zvaničnici vlasti u Beogradu, dan posle oslobađanja Ramuša Haradinaja, razmatraju modalitete nastavka saradnje sa Haškim tribunalom, slažući se da je manevarski prostor, u tom procesu, prilično ograničen.

Ministar pravde Nikola Selaković rekao je da Srbija neće prekidati saradnju s Tribunalom u onom delu koji predstavlja dobro za državljane Srbije koji se tamo nalaze.

Selaković je rekao da su hrvatski zvaničnici i tužilaštvo mnogo uložili u odbranu svojih državljana, da su im pomagali i posećivali ih i da je to dalo rezultate, dok ministri pravde Srbije nisu posećivali naše državljane koji se nalaze u Hagu, niti im je država pomagala.

"Trebalo bi da odem i posetim te ljude i vidimo šta je njima potrebno. Imamo ljude koji su osuđeni, a bili su funkcioneri ove zemlje za koje su glasali građani koji i danas u Srbiji žive. Treba im omogućiti da ono što im je ostalo od života prožive na neki iole pristojan način, a onima kojima nije dovršeno suđenje, država treba da pomogne", rekao je Selaković.

Manevarski prostor Srbije je ograničen, konstatuje predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić.

Šansu, ipak, vidi na sednici Saveta bezbednosti, na kojoj će potpredsednik Vlade Vučić govoriti i o presudama i o saradnji, i o nepokrenutoj istrazi o trgovini organima. O tri stvari još će se pregovarati sa Tribunalom.

"Mi već duže vremena predlažemo da potpišemo s Tribunalom da omogući da se kazne izdržavaju i u državi odakle su osuđenici. Druga tema je sudbina arhiva Tribunala, i treća stvar koja je važna jesu preostali postupci koji se vode pred Tribunalom", rekao je Ljajić.

Ljajić je rekao da je neverovatno da čovek, misleći na Vojislava Šešelja, leži devet godina bez ikakve presude.

Smisla ima rasprava koju je u UN zakazao Vuk Jeremić, tvrde poznavaoci haških procesa.

Zapad je bio ratni saveznik Hrvata i Bošnjaka i Albanaca 

Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović veruje da se malo šta moglo uraditi u vezi sa unapred donetom političkom presudom.

Smajlovićeva kaže da nikakvi milioni dolara za lobiranje ne bi promenili stanje stvari jer su, kako je rekla, Amerikanci i zapadne sile bili ratni saveznici i Hrvata i Bošnjaka i Albanaca.

"Nije postojala ni optužnica za zločin počinjen za vreme NATO bombardovanja, svi Albanci koji su optuženi za zločin nad Srbima optuženi su za zločine iz '98. Tu se, po mom mišljenju, vodilo računa da se, dok su SAD i NATO bili podrška UČK, nikako ne dovede u vezu da su činili bilo kakve zločine", rekla je Smajlovićeva.

Da je OVK imao podršku NATO-a, a Hrvati Amerikanaca piše i Njujork tajms. List navodi i da se preokret u slučaju hrvatskih generala i pripadnika OVK smatra ozbiljnom preprekom u sposobnosti haškog suda da vodi suđenja.

Ipak, američki ambasador u Srbiji Makl Kirbi veruje da presuda Haradinaju neće ugroziti dijalog Beograda i Prištine niti uticati na odnose Srbije i SAD.

"Odnosi su  veoma pozitivni i ne vidim mogućnost da presuda negativno utiče na njih", rekao je Kirbi.

Na presude reaguje i direktor Centra za južnoevropske studije pri Univerzitetu u Gracu. Florijan Biber upozorava da Hrvatska i Kosovo ne bi trebalo da oslobađajuće presude Gotovini i Haradinaju shvate kao potvrdu da su vodile "pravične" ratove.

Istovremeno, na Kosovu potpuno drugačiji razvoj situacije, jer su se tamošnji premijer Hašim Tači i Ramuš Haradinaj dogovorili o ulasku Alijanse za budućnost Kosova u vladu. Premijer će, navodno, biti upravo Haradinaj, dok će Tači, uskoro, postati predsednik.