Odloženo suđenje "beretkama"

Pred Specijalnim sudom u Beogradu trebalo je da počne suđenje osmorici pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) zbog oružane pobune u novembru 2001. godine, ali je početak odložen do sutra jer je odbrana zatražila izuzeće tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića i njegovog zamenika Dimitrija Popića, koji postupa u tom predmetu. O zahtevu za izuzeće treba da odluči republički tužilac Zagorka Dolovac, a odluka se očekuje sutra, do početka suđenja koje je zakazano za 10 sati.

Branilac optuženih pripadnika JSO, Vladimira Potića i Miše Petrakovića, advokat Gradimir Nalić zatražio je izuzeće Popića i Radisavljevića, tvrdeći da se njegovi branjenici dovode u vezu sa ubistvom premijera, iako nemaju nikakve veze sa tim događajem.

I ostali branioci optuženih saglasili su se sa predlogom, mahom optužujući tužilaštvo da preko medija vrši pritisak na sud i obmanjuje javnost formulacijama da se "pobuna smatra uvertirom u atentat na premijera Zorana Đinđića" godinu i po dana kasnije.

Pre zahteva za izuzeće, predsednik Sudskog veća sudija Vladimir Vučić upozorio je sve učesnike da se tokom postupka pristojno ponašaju i poštuju ugled suda i konstatovao da suđenje može da počne.

Međutim, branilac Milorada Ulemeka, advokat Slobodan Milivojević, smatra da nisu ispunjene procesne pretpostavke po Zakoniku o krivičnom postupku, jer je ugroženo Ulemekovo pravo na odbranu.

Milivojević je novinarima ispred Specijalnog suda rekao da Ulemek neće komunicirati sa sudom sve dok mu se ne obezbedi pravo na odbranu.

Tvrdi da mu zatvorske vlasti u specijalnom zatvoru u Požarevcu, gde Ulemek izdržava kaznu zatvora od 40 godina, ne dozvoljavaju neometan razgovor s branjenikom.

"Zbog toga smo podneli ustavnu žalbu Ustavnom sudu. Zatvorske vlasti zabranile su razgovor i ometaju odbranu, oni smatraju da su iznad zakona", rekao je Milivojević.

Upitan da li je Ulemek dovoljno mentalno jak da eventualno bude lider pobune u požarevačkom zatvoru "Zabela", Milivojević je odbacio sve takve navode u medijima. 

"On nije učinio ništa ni ovde (u Beogradu) za nekoliko godina koliko je bio u Centralnom zatvoru", dodao je Ulemekov branilac. 

Optuženi Zvezdan Jovanović, koji je osuđen kao neposredni izvršilac ubistva premijera Đinđića na 40 godina zatvora, takođe se požalio da mu je kamera iznad kreveta u ćeliji specijalnog zatvora u Požarevcu i sve vreme snima, pa nije u mogućnosti da priprema svoju odbranu.

Do sutra bi trebalo da bude poznata odluka o izuzeću tužilaca, ali je pitanje da li će suđenje biti nastavljeno jer su advokat Milorada Ulemeka i optuženi Zvezdan Jovanović zatražili da im se omogući da se adekvatno pripreme za iznošenje odbrane.

Ubistvo premijera je politički čin, ocenjuje Božo Prelević, advokat jednog od optuženih. Kaže da još nisu otkriveni naredbodavci i podstrekači tog zločina.

"Ne verujem da tužilastvo ne bi optužilo da je imalo dokaza, a pazite ovde je usmereno samo ka jednoj političkoj opciji a ta politička opcija je DSS i Vojislav Koštunica oni ni jednu drugu političku opciju nisu istraživali. JSO i zemunski klan je imao najbolju vezu samo sa jednim delom političara tada u vlasti", rekao je Božo Prelević advokat Veselina Lečića.

Tužilaštvo je ranije odbacilo krivičnu prijavu protiv bivšeg predsednik SRJ Vojislava Koštunice i načelnika Vojne bezbednosti Ace Tomića.

Osmorica na optuženičkoj klupi 

Na optuženičkoj klupi su nekadašnji komadant te jedinice Milorad Ulemek i pripadnici Zvezdan Jovanović, Dušan Maričić, Veselin Lečić, Mića Petraković, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić i Vladimir Potić.

Ulemek, Jovanović i Maričić dovedeni su na suđenje iz specijalnog zatvora u Požarevcu u kome služe maksimalne kazne zatvora zbog najtežih krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Đinđića, dok su ostali optuženi privedeni iz Okružnog zatvora u Beogradu.

Optuženima se stavlja na teret izvršenje krivičnog dela oružane pobune iz tada važećeg Krivičnog zakona SRJ.

Dokazima prikupljenim u toku istrage potvrđeno je da je od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO otkazao poslužnost komandi, povukao svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinuo komunikacije s komandom i u više navrata odbio zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića da prekine pobunu.

U isto vreme, operativni deo "crvenih beretki" borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata je blokirao auto-put.

Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.

Pobuna pripadnika JSO praktično je počela 8. novembra 2001. godine, odnosno neposredno posle hapšenja braće Nenada i Predraga Banovića, koje je Haški sud optužio za ratne zločine počinjene u logoru Keraterm.