"Stend baj" od tri milijarde evra

Misija Međunarodnog monetarnog fonda i srpske vlasti postigli su sporazum o kreditnom "stend baj" aranžmanu u iznosu od oko tri milijarde evra koji će trajati do aprila 2011. godine, saopšteno je u Vladi Srbije.

Novi "stend baj" aranžman Srbije s MMF-om zameniće važeći kreditni aranžman iz predostrožnosti, koji je odobren u januaru ove godine i predviđao je povlačenje 402,5 miliona evra.

Ministarka finansija Diana Dragutinović rekla je da će ekonomska politika Vlade Srbije biti prilagođena ekonomskoj krizi rebalansom budžeta, koji će se zansivati na promeni poreske politike i smanjenju budžetskih isplata.

Kako je navela, planirane su budžetske uštede oko 60 milijardi dinara i povećanje prihoda od 40 milijardi dinara na osnovu povećanja poreza.

Ministarka Dragutinović najavila je da će sa šest odsto biti oporezovani mesečni prihodi veći od 12.000 dinara, u šta su uračunati plate, penzije, ugovori o delu, honorari, isplate od dividendi i drugi prihodi.

Rebalansom budžeta biće zamrznute plate i penzije u ovoj godini na nivou iz decembra 2008. godine, dok je ranije bilo predviđeno da plate budžetskih korisnika mogu rasti najviše do nivoa inflacije.

Šef misije MMF za Srbiju Albert Jager potvrdio je da je postignut sporazum o "stend baj" aranžmanu, koji se neće smatrati aranžmanom iz predostrožnosti.

Jager je na konferenciji za novinare istakao da će Srbija u 2009. godini skoro sigurno zabeležiti pad bruto društvenog proizvoda, dok se očekuje da će u 2010. godini on biti na nuli.

Neophodno fiskalno prilagođavanje  

Posledica toga je smanjenje budžetskih prihoda u odnosu na planirani nivo, tako da se u budžetu otvara jaz, a zbog presušivanja inostranih izvora kapitala otvara se i veliki jaz u spoljnom finansiranju, ukazao je Jeger.

Zbog toga je Srbiji neophodan veliki paket mera fiskalnog prilagođavanja da bi se budžetski deficit ograničio na tri odsto BDP-a, što je maskimalni nivo koji se može finansirati iz neinflatornih izvora, objasnio je on.

S druge strane, strane banke su zamoljene da pruže garancije da će zadržati postojeći nivo kreditne izloženosti u Srbiji istovremeno zadržavajući dobar nivo kapitalizacije svojih filijala u Srbiji, rekao je Jeger.

Jager je dodao i da će srpske vlasti, pored značajne podrške MMF-a, tražiti i dodatnu podršku od drugih međunorodnih finansijskih institucija i donatora i podsetio da će revidirani i uvećani aranžman morati da odobre Upravni i Izvršni odbor MMF-a.

MMF je od 2000. godine odobrio Srbiji tri finansijska aranžmana u vrednosti od oko 1,4 milijarde dolara i svi su otplaćeni i to prva dva u skladu sa rokom, dok je treći vraćen prevremeno, tokom 2006. i 2007. godine.

Poslednji, petnaestomesečni, aranžman "iz predostrožnosti", MMF je odobrio 16. januara ove godine u iznosu od oko 520 miliona dolara, ali do sada Srbija nije povukla ni jedan dolar od tog ugovorenog iznosa.

Zaokret u smanjenju javne potrošnje

Guverner NBS Radovan Jelašić rekao je da je aranžmanom sa MMF-om predviđen suštinski zaokret u smanjenju javne potrošnje i najveće prilagođavanje budžeta od početka tranzicije.

Jelašić je na konferenciji za novinare istakao da Srbija bez mera koje su predviđene aranžmanom ne bi mogla da sama pokrije budžetski deficit i finansira isplatu plata i penzija, već bi morala komercijalno da se zadužuje.

Jelašić je ukazao da bi prvi deo kredita od tri milijarde evra trebalo da bude povučen sredinom maja. Za ovu godinu predviđena su sredstva od 2,2 milijarde evra, a ostatak za 2010. godinu.

Aranžmanom je predviđeno da inflacija bude 10 plus-minus dva odsto, umesto dosadašnjeg plana od osam procenata plus-minus dva odsto, a rast cena pod kontrolom države ne bi smeo da pređe 15 odsto.

Kamate na kredit od MMF biće 1,47 odsto godišnje na sredstva do 200 odsto kvote Srbije, zatim 2,47 odsto na sredstva od 200 do 300 odsto kvote i 3,47 odsto iznad 300 odsto kvote.

Guvernar očekuje smanjenje tih kamata u našu korist kao i da najskuplji deo kredita iznad 300 odsto neće morati da bude povučen.