Grčke reforme na proveri

U Atini su ponovo predstavnici Evropske unije, MMF-a i Evropske centralne banke, da provere kako Grčka sprovedi reforme. Od izveštaja međunarodnih kontrolora zavisi da li će Grčka dobiti novu finansijsku pomoć i određene povlastice. U rešavanju dužničke krize evropski zvaničnici prednost daju merama za podsticaj privrednog rasta, a ne oštrim merama štednje.

Finansijski stručnjaci iz takozvane Trojke, nekoliko puta su odlagali posetu - ili zbog toga što nisu hteli da se mešaju u predizbornu borbu u Grčkoj, ili zbog bolesti grčkih političara. Sada ih u Atini čeka nova vlada, ali su problemi stari.

Zemlja je u petoj godini recesije, sa stopom nezaposlenosti od 23 odsto. Vlada Antonisa Samarasa očekuje da joj se rokovi za sprovođenje reformi produže do 2016. kako bi zemlja posle bolnih mera štednje, došla do daha.

"Postoji odlučnost nove grčke vlade da sprovede važne, strukturne reforme, najpre poreskog sistema i program privatizacije. Dogovorili smo se koji su sledeći potezi i kako da sarađujemo", kaže Horst Rajhebah iz Evropske komisije.

Grčka za pregovore nema mnogo vremena. Novac kojim država raspolaže dovoljan je za plaćanje računa, plata i penzija samo do sredine avgusta. Tada mora i da plati oko tri milijarde evra Evropskoj centralnoj banci na ime dospelih državnih obveznica.

Kriza evra baca senku i na predsedavanje Evropskoj uniji. Kipar je prva zemlja koja je počela taj posao, a zavisi od evropske pomoći.

Dimitris Kristofijas, predsednik Kipra kaže da je ekonomska kriza pokazala da je potrebna efikasnija politika na nivou Unije. "Naš prioritet je Evropa usredsređena na privredni rast", kaže Kristofijas.

Pokretanje privrednog rasta, ali ne po cenu narušavanja budžetske disipline, formula je koju podržavaju nemačka kancelarka Angela Merkel i italijanski premijer Mario Monti. Italiji je važno da može da se povoljnije zadužuje, ali Rim neće tražiti spas od bankrota.