Mere Evrope za suzbijanje ekonomske krize

Posle sastanka prvaka Evropske narodne partije u Briselu, ministar ekonomije Mlađan Dinkić tražio je da se obezbede uslovi da "inostrane banke izrade program refinansiranja obaveza koje ove godine dospevaju privatnom sektoru u jugoistočnoj Evropi".

Dinkić je istakao da su radovi u infrastrukturi najvažnije sredstvo u borbi protiv recesije, navodeći da je od međunarodnih finansijskih institucija, poput Evropske investicione banke, tražio da ulože više sredstava u projekte u Srbiji i regionu.

Komentarišući izjavu nemačke kancelarke i šefa Demohrišćanske stranke Angele Merkel da na Balkanu jedino Hrvatska može zasad računati da postane članica EU, Dinkić je rekao da je već razgovarao i tome i dodao da je "Evropa zaista u velikim privrednim problemima".

"Izjavu Merkelove shvatam kao predizbornu kako kad je u pitanju Evropski parlament, tako i za nemačke izbore", dodao je Dinkić i naveo da biračima Merkelove "verovatno odgovara takva vrsta izjave".

Dinkić se u Briselu sastao sa hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom, a u Beogradu će sa njim razgovarati i o spornim pitanjima u odnosima dve zemlje, kao što je tužba Hrvatske protiv Srbije Međunarodnom sudu pravde u Hagu.

Lideri EU spremni da obećaju nove zajmove za MMF

Lideri Evropske unije su spremni da obećaju najmanje 75 milijardi dolara novih zajmova Međunarodnom monetarnom fondu kako bi pomogli da se spreči bilo kakva nova "zaraza" finansijske nestabilnosti, saopštili su zvaničnici EU na samitu u Briselu.

Čelnici 27-članog bloka odbacili su pritisak za ulivanje dodatne gotovine u svoje privrede, uprkos jučerašnjem obećanju SAD da će povećati sopstvene napore za oporavak.

Poljski ministar finansija Jacek Rostovski je, međutim, rekao da je uveren da će EU dogovoriti povećanje kredita za MMF radi jačanja njegove uloge u suzbijanju krize.

"Vrlo, vrlo je verovatno da ćemo imati najmanje 75 milijardi dolara kao doprinos EU za MMF", rekao je Rostovski.

Britanija je takođe saopštila da će podržati nove zajmove u okviru širih međunarodnih napora za najmanje udvostručavanje resursa MMF, na 500 milijardi dolara radi suzbijanja slabljenja globalne privrede i rasta nezaposlenosti i socijalnih nemira kako u bogatim, tako i u siromašnim zemljama.

"U skladu sa širim globalnim raspoloženjem, daćemo podršku dodatni zajmovima EU za MMF u visini od 75 do 100 milijardi dolara", rekao je jedan britanski zvaničnik na samitu.

Centralna banka SAD se u sredu založila za ulivanje dodatnih bilion dolara (hiljadu milijardi) u američku privredu radi borbe protiv recesije, a Vašington je pozvao EU da dopuni stimulativne pakete koji nisu uspeli da spreče slabljenje, podsetio je Rojters.

Agencija ističe da pojedini evropski lideri strahuju od socijalnih nemira.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je prisustvovao je samitu, uprkos masovnim protestima zbog načina na koji upravlja krizom koja bi ove godine mogla povećati stopu nezaposlenosti u EU na 10 odsto.

Mnogi lideri EU, ipak, daju prednost pooštravanju regulative nad povećanjem finansijske pomoći koja bi mogla uvećati deficit i time probleme učiniti još složenijim.

Šefovi država ili vlada EU na samitu razmatraju ekonomsku krizu, ali i energetsku bezbednost, posledice klimatskih promena i strategiju razvoja tešnjih odnosa sa susedima na istoku od granica Unije.

Sastanak u Briselu će, takođe, biti prilika da članice EU usvoje jedinstvenu poziciju sa kojom će izaći na samit grupe ekonomski najrazvijenih država sveta (G20), koji se održava 2. aprila u Londonu.