Odbrana srpskog nasleđa na Kosovu

Na Kosovu i Metohiji bilo je više pokušaja revizije istorije, a naročito od februara 2008. godine. Sporazum o zaštiti kulturne svojine i nasleđa, koji su krajem prošle godine potpisale američka državna sekretarka Hilari Klinton i predsednica Kosova Atifete Jahjaga, ponovo je uznemirio javnost.

Klintonova je tada navela da su Sjedinjene Američke Države predane zaštiti svih kulturnih spomenika Kosova, i kao primer jednog od najlepših kulturnih blaga navela srpski manastir Gračanicu.

"Videla sam Gračanicu, srpsku crkvu iz 14. veka. To je samo jedno od mnogih kulturnih blaga na Kosovu", rekla je tada Hilari Klinton.

Iako je američka državna sekretarka Gračanicu nazvala srpskom, kontekst u kojem je govorila o njoj za deo ovdašnje javnosti bio je jasan signal da se od Srbije ponovo nešto otima.

Takozvana "kosovizacija" nije ništa novo nego pojava sa kojom se srpski predstavnici u međunarodnim institucijama skoro svakodnevno suočavaju.

Generalna sekretarka Nacionalne komisije za Unesko Jasna Zrnović kaže da se kulturno nasleđe ne može preimenovati nijednim aktom, niti sporazumom.

"Ne mogu neke države da se dogovore oko nečega što pripada nekom drugom. To se u svetu ne radi", naglašava Zrnovićeva.

"Ta institucija stalno je prisutna na Kosovu gde obnavlja spomenike. Stalno se bavimo njima da bismo pokazali šta predstavljaju i koliko su značajni", kaže Vera Pavlović Lončarski iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. 

Opšta je ocena da je jedino sredstvo za obezbeđenje opstanka baštine na Kosmetu razgovor – sa međunarodnom zajednicom, ali i sa Albancima.

"Oni Albanci koji su racionalniji znaju da im nije u interesu da se nešto desi manastirima, a oni pametni među njima ne mogu da zagovaraju da se srpsko kulturno nasleđe preimenuje u albanske spomenike", smatra bivši predsednik Nacionalne komisije za Unesko Jovan Ćirilov.

Četiri srpska manastira upisana su na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, i to kao ugrožena baština. To bi trebalo da znači, kažu stručnjaci, da je svetska javnost upoznata i sa kulturno-istorijskim značajem koji imaju i opasnošću koja im preti.

Opozicija o odbrani nasleđa

Iako opozicione partije imaju ne samo drugačije poglede od vlasti na kosovske prilike, nego se u tome međusobno još više razlikuju, u jednom se ipak slažu - smatraju da treba insistirati na stalnom prisustvu Srba u na Kosmetu, ali i na češćim posetama.

"Dok je ovaj albanski trijumfalizam na sceni i dok je ta varvarska podrška Amerike prisutna, ti će spomenici biti permanentno ugroženi. Mislim da nijedan ne samo mladi Srbin, nego stanovnik Srbije, građanin Srbije, punoletan ili koji završava osmi razred osnovne škole, ne treba da raste ni da formira vlastiti identitet, ukoliko se nije prekrstio pod svodovima Gracanice", kaže predsednik Saveta za kulturu DSS-a Siniša Kovačević.

"Što više Srba mora ostati na Kosovu, da bi srpska baština ostala srpska. Kosovo je odsutno od Srbije u ovom trenutku, ali to ne sprečava državu da ono na pametan način, pametnom politikom, za sva vremena ostane srpsko", smatra Nenad Prokić, iz Saveta za kulturu LDP-a.

Prokić podseća da je i "centar ruske duhovnosti u Kijevu, a ne u Moskvi", ali i da je vizantizam nastao u današnjem Istanbulu. To su stvari koje su se, kaže, "dešavale kroz istoriju", ali "nemogućnost stalnog prisustva institucija Srbije u Pokrajini, ne znači direktno i da su spomenici zauvek izgubljeni".