Merkelova traži jasan stav pape o holokaustu

Savezna kancelarka Angela Merkel zatražila je od poglavara Rimokatoličke crkve, pape Benedikta Šesnaestog i od Vatikana da jasno kažu da ne može biti poricanja nacističkog genocida nad Jevrejima.

"Ako zbog neke odluke Vatikana nastane utisak da može da se negira holokaust, onda to ne sme na tome da se završi", rekla je Angela Merkel u Berlinu.

Time se, neočekivano, kancelarka uključila u debatu koja se rasplamsala i u Nemačkoj pošto je prošle sedmice Benedikt Šesnaesti ukinuo ekskomunikaciju četvorice ultrakonzervativnih biskupa, među kojima je i Britanac Ričard Vilijamson koji negira nacistički genocid nad Jevrejima i postojanje gasnih komora u nacističkim logorima.

"Stvar je u tome da papa i Vatikan moraju veoma jasno da kažu da ne sme da bude poricanja holokausta", rekla je konzervativna političarka dodajući da se po njenom mišljenju "to još nije dogodilo u dovoljnoj meri".

Angela Merkel je rekla je da je za nju, "kao hrišćanku-protestantkinju ohrabrujuće to što su se unutar Katoličke crkve oglasili mnogi koji zahtevaju papin jasan stav o poricanju holokausta".

Kancelarka je istakla da ona "u normalnim prilikama ne vrednuje i ne komentariše crkvene odluke, ali da je druga stvar kada je reč o temeljnim pitanjima".

Kancelarka je dodala da "jeste temeljno pitanje ako se nekom odlukom Vatikana stvara utisak da može da se negira holokaust" i da jeste "temeljno pitanje odnos prema jevrejstvu".

Kritike sa svih strana 

U međuvremenu je više nemačkih biskupa i predstavnika organizacija katoličkih vernika kritikovalo papu zbog njegove odluke da ukine ekskomunikaciju Vilijamsona.

Profesor teologije na Univerzitetu u Regensburgu Volfgang Bajnert kritikovao je Vatikan ocenjujući da je papina odluka o ukidanju ekskomunikacije Vilijamsona i drugih iz ultrakonzervativnog bratstva svetog Pija Desetog "bez premca u 2000 godina dugoj istoriji crkve".

"Do sada su uvek grupe koje su se protivile papi i bile ekskomunicirane, morale da se odreknu svojih stavova da bi bile vraćene u crkvu", podseća profesor Bajnert. 

Bajnert je bio student i asistent pape Benedikta, u vreme dok je, kao Jozef Racinger, bio profesor teologije na Univerzitetu u Regensburgu.

U Nemačkoj je negiranje holokausta krivično delo. Savezni ustavni sud je 1994. godine jasno odredio da negiranje holokausta ne potpada pod ustavne odredbe o slobodi mišljenja.

Proteklih godina vođeno je više procesa protiv ekstremnih desničara i neonacista koji su poricali nacistički genocid nad Jevrejima, a zabranjene su organizacije u čijem se programu nalazio takav pristup.