Javni dug "u crvenom"?

Javni dug Srbije na kraju septembra iznosio je 14,7 milijardi evra, za 1,5 milijardi više u odnosu na kraj juna, objavila je Narodna banka Srbije.

Tokom prvih devet meseci 2011. godine, javni dug je povećan za 2,6 milijardi evra, ili za 4,8 procentnih poena ukupnog domaćeg proizvoda.

Javni spoljni i javni unutrašnji dug povećani su u istoj meri - za po 1,3 milijarde evra.

Povećanje stanja javnog duga rezultiralo je rastom njegovog učešća u procenjenom BDP na 46,7 odsto.

Prema metodologiji Ministarstva finansija, koju ono koristi za ocenu ispunjenosti uslova propisanih Zakonom o budžetskom sistemu, učešće javnog duga u BDP je niže i iznosi 44,5 odsto.

U slučaju prekoračenja limita za javni dug od 45 odsto BDP, zakon nalaže obavezu Fiskalnom savetu i Vladi da Narodnoj skupštini podnesu plan vraćanja duga u dozvoljene okvire, podsetila je NBS.

Za razliku od prethodna tri tromesečja kada je javni dug uvećan pre svega po osnovu zaduživanja države na domaćem finansijskom tržištu, u trećem tromesečju je porastao prvenstveno po osnovu zaduživanja na svetskom finansijskom tržištu, i to javni spoljni dug za 1,2 milijarde evra, a javni unutrašnji dug za 222,7 miliona evra.

Od toga se 210 miliona evra odnosi na indirektne unutrašnje obaveze po osnovu garancije za kredit "Srbijagasa", navela je NBS.

Povećanje javnog spoljnog duga najvećim delom je posledica zaduženja Srbije po osnovu prodaje evroobveznica na svetskom finansijskom tržištu u iznosu od milijardu američkih dolara.

Takođe, povećane su direktne spoljne obaveze države za 200 miliona evra po osnovu makroekonomske pomoći Evropske unije, kao i indirektne spoljne obaveze za 120 miliona evra po osnovu garancije date za kredit Evropske investicione banke (EIB) kompaniji "Fijat kompakt automobili Srbija".

Zaduživanje države u dolarima u trećem tromesečju uticalo je na izmenu valutne strukture javnog duga u pravcu povećanja dela duga u dolarima, sa 12,2 na 17 odsto. Deo javnog duga u dinarima smanjen je s junskih 18,5 na septembarskih 17,7 odsto.

Najveći deo javnog duga je i dalje u evrima iz inosi 56,9 odsto, dok se na druge valute i specijalna prava vučenja odnosi 8,8 odsto.

Kamatna struktura duga nije znatnije promenjena.

Udeo javnog duga ugovorenog po fiksnim kamatnim stopama na kraju septembra iznosio je 70 odsto, u odnosu na junskih 69,6 odsto, a preostalih 30 odsto ugovoreno je po varijabilnim kamatnim stopama.