Usvojen Predlog zakona o rehabilitaciji

Predlog zakona o rehabilitaciji usvojen je večeras na telefonskoj sednici Vlade, javlja Tanjug.

Vlada je taj Predlog usvojila pošto je prethodni tekst povučen iz skupštinske procedure zbog neslaganja poslanika SPO-a, SVM i SDPS-a predloženim rešenjima.

Pravo na rehabilitaciju i vraćanje imovine, po Predlogu zakona o rehabilitaciji, koji je Vlada Srbije večeras usvojila, imaju građani za koje se u postupku rehabilitacije utvrdi da nisu ratni zločinci, dok to pravo neće moći da ostvare pripadnici okupacionih snaga i kvinsliških formacija tokom Drugog svetskog rata koji su počinili ratni zločin.

Pravo na rehabilitaciju, prema tekstu predloga u koji je Tanjug imao uvid, imaju oni koji se u skladu sa zakonom i drugim propisima, smatraju borcima narodnooslobodilačkog rata, ali to pravo nemaju oni koji su za vreme Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije nastradali u oružanim sukobima kao pripadnici okupacionih oružanih snaga i kvinsliških formacija.

"Srbija nije odgovorna za radnje i akte okupacionih snaga za vreme Drugog svetskog rata", navela je Vlada Srbije.

Tako ne mogu biti rehabilitovani oni koji su odlukom vojnog suda ili drugog organa pod kontrolom Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije od dana oslobođenja određenog mesta proglašeni za ratne zločince ili učesnike tih zločina, ili su ih sudovi i drugi organi bivše Jugoslavije proglasili ratnim zločincima.

Međutim, iz toga se izuzimaju oni koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona rehabilitovani, oni koji budu rehabilitovani u skladu sa ovim zakonom, kao i oni za koje se u postupku rehabilitacije utvrdi da nisu izvršili, odnosno učestvovali u izvršenju ratnih zločina.

Danom oslobođenja smatra se dan kada su pripadnici Narodno-oslobodilačkog pokreta počeli efektivno da obavljaju vlast u određenom mestu bez prekida.

Pravo na rehabilitaciju

Inače, predlogom ovog zakona uređeno je pitanje rehabilitacije onih koji su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga, lišeni života, slobode ili drugih prava do dana stupanja na snagu ovog zakona na teritoriji Srbije i to bez sudske ili administrativne odluke, ali i izvan nje ukoliko su imali ili imaju prebivalište ili državljanstvo Srbije.

Takođe, pravo na rehabilitaciju imaju oni kojima je uskraćeno neko pravo sudskom ili administrativnom odlukom organa Srbije, vojnih i drugih jugoslovenskih organa, ako su imala ili imaju prebivalište u Srbiji ili državljanstvo Srbije, kao i oni koji su oštećeni odlukom donetom protivno načelima pravne države i standardima ljudskih prava i sloboda.

Rehabilitovani će imati pravo na poseban penzijski staž u trajanju od najmanje osam godina, mesečnu novčanu naknadu u visini polovine prosečne plate u Srbiji, zdravstvenu zaštitu, pravo na vraćanje konfiskovane imovine ili obeštećenje za tu imovinu, pravo na obeštećenje za materijalnu i nematerijalnu štetu, odnosno rehabilitaciono obeštećenje.

Postupak rehabilitacije pokreće se zahtevom, koji mogu podneti oštećeni građani, a posle njihove smrti supružnik, vanbračni partner, potomci, preci, usvojioci, braća i sestre, ostali zakonski naslednici, testamentalni naslednici i to u roku od pet godina od stupanja na snagu zakona.

Zahtev se podnosi višem sudu nadležnom za područje gde se nalazi prebivalište, a podnosilac zahteva oslobođen je plaćanja troškova postupka.

Sud pribavlja dokaze i podatke od nadležnih državnih organa i organizacija, koji su dužni da ih dostave u roku od 60 dana, a sud može i samostalno istraživati činjenice koje stranka nije iznela.

Načini rehabilitacije

Rehabilitacija, kako se navodi, može biti po sili zakona, gde sud konstatuje da je neko rehabilitovan po sili zakona, ili sudska kada ga sud svojom odlukom rehabilituje.

Po sili zakona rehabilituju se građani čija su prava i slobode povređena do dana stupanja na snagu ovog zakona, bez sudske ili administrativne odluke, kao i oni kod kojih je postojala odluka za delo koje u vreme izvršenja radnje nije bilo određeno zakonom, ili su dobili kaznu koja u to vreme nije bila propisana.

Takođe, po sili zakona se rehabilituju i oni koji su kažnjeni za krivično delo neprijateljske propagande zlonamernim i neistinitim prikazivanjem društvenopolitičkih prilika u zemlji, kao i građani koji su po principu kolektivne odgovornosti proglašeni za ratne zločince, odnosno učesnike u ratnim zločinima, a koja nisu izgubila jugoslovensko državljanstvo i nisu izvršila ili učestvovala u izvršenju ratnih zločina.

Po sili zakona rehabilituju se i lica kojima je ukazom Predsedništva Prezidujuma Narodne skupštine FNRJ 1947. godine ukinuto državljanstvo i konfiskovana celokupna imovina.

Predviđeno je da zakon stupi na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Srbije".

Pre više od mesec dana iz skupštinske procedure povučen je predlog zakona o rehabilitaciji zbog neslaganja stranka vladajuće većine oko dešavanja u Drugom svetskom ratu i ulozi Ravnogorskog pokreta.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je ranije danas da je u zakonu nađeno kompromisno rešenje da se ne ulazi u ono što se događalo u Drugom svetskom ratu, ali da oni, za koje se utvrdi da su činili ratne zločine, nemaju pravo na povraćaj imovine.

Poslanik SDPS Meho Omerović rekao je da su na sastanku s predstavnicima Ministarstva pravde, otklonjeni nedostaci i nepreciznosti u nacrtu tog zakona.

"Na sastanku u Ministarstvu pravde otklonjeni su nedostaci, pošto je precizirano da niko ko je počinio zločin ili u njemu učestvovao neće imati pravo na rehabilitaciju, neće moći da se ponište ranije donete sudske presude i neće biti vremenskog ograničenja", rekao je Omerović.