Nesvrstani za pravdu i jednakost

Pravda, jednakost, multikulturalnost i solidarnost među zemljama, ali i borba protiv globalnih problema koji su se pojavili tokom poslednjih 50 godina, osnovne su smernice i ciljevi Pokreta nesvrstanih, ocenjeno je na završnoj panel diskusiji Međunarodne konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu.

Učesnici skupa su naveli da, i pored iskristalisane politike i uspeha koje je Pokret nesvrstanih postigao, mnoštvo problema i dalje postoji, zbog čega bi trebalo uspostaviti nove oblike vladavine, kako bi svet postao svet solidarnosti i razumevanja.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić poručio je da Srbija ima razloga da bude ponosna što je bila domaćin ovog skupa sa kojeg su poslate važne poruke - poruka mira i sveta koji želi ravnopravnost uz uzajamno poštovanje i dostojanstvo.

"Vrednosti Pokreta nesvrstanih, po mom uverenju, i danas treba da rukovode međunarodnu zajednicu. To su vrednosti mira, ravnopravnosti, suverene jednakosti i jednakog prava za sve. Sveta koji počiva na međunarodnom pravu, a ne na sili. Sveta koji počiva na poštovanju država, a ne na jednostranim pokušajima njihovog razbijanja. Za to će Srbija uvek dati svoj glas", istakao je Jeremić.

Na završnoj konferenciji za novinare u Palati Srbije, Jeremić je naglasio da Srbija podržava i ostaje privržena vrednostima pokreta nesvrstnih.

Ističući da je za Srbiju bila velika čast da bude domaćin skupa nesvrstanih na ovako veliki jubilej, šef srpske diplomatije je podsetio da se pre 50 godina dogodio skup koji predstavlja jedan od svetlijih momenata istorije 20. veka.

"Značajan broj naroda imao je tada hrabrost, snagu i viziju da se ujedini i svetu podeljenom na blokove pošalje poruku mira, pravde i da svako ima jednako pravo na glas, mišljenje i zaštitu državnih i nacionalnih interesa", rekao je Jeremić.

Svet je danas, kao rezultat rada Pokreta nesvrstanih, bolje mesto za život, zaključio je Jeremić.

Ministar Jeremić je pred početak današnjeg sastanka sa predstavnicima Indonezije i Južne Afrike potpisao međudržavne bilateralne ugovore.

Na marginama skupa održani su bilateralni susreti predstavnika država sa srpskim zvaničnicima.

Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je sa šeficom diplomatije Sjedinjenih Meksičkih Država Patrisijom Espinozom Kasteljano, kao i sa ministrima spoljnih poslova Bruneja, Namibije i Sri Lanke.

Zamenik ministra spoljnih poslova Avganistana Damed Ludin rekao je da je ta zemlja veoma zainteresovana da ponovo uspostavi diplomatske veze sa Srbijom, a potom razvije i bilateralne kontakte.

Ludin je rekao da je Avganistan ponosan na istoriju odnosa sa bivšom Jugoslavijom. "Veoma je lepo biti u Beogradu danas. Donosim poruku prijateljstva i saradnje, ali i zahtev za uspostavljanje diplomatskih veza", rekao je Ludin.

Važna uloga Pokreta

Ministar inostranih poslova Crne Gore Milan Roćen ocenio je da Pokret nesvrstanih ima važnu ulogu u svetu, a da će njegov budući položaj zavisiti od vrednosti koje delimo u okvirima UN i drugih međunarodnih organizacija, kao i na bilateralnom nivou.

Šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar naveo je da je Pokret inicirao međunarodnu politiku za miroljubiv i pravedan svetski poredak i utemeljio partnerstvo, međusobno poštovanje i solidarnost.

Žbogar je ukazao da još uvek postoje nacije koje čekaju slobodu i pravdu. "Palestinci su oni pred koje uskoro dolazi dan kada će doživeti slobodu", istakao je Žbogar.

Na značaj Pokreta nesvrstanih ukazao je i zamenik premijera i ministar inostranih poslova Kambodže Hor Namhong, koji je ocenio da je tokom pet decenija postojanja Pokret uspeo mnogo da ostvari, između ostalog da prestane marginalizacija zemalja i da se suprotstavi bipolarnom svetu.

Zamenik premijera i ministar inostranih poslova Laosa Tongloun Sisulit ukazao je da je Pokret, pre svega, doprineo oslobađanju od kolonijalizma. Princ Bruneja Mohamed Bolki rekao je da je ta zemlja privržena osnovnim principima Pokreta, koji su doprineli podsticanju svetskog razvoja.

Pokret nesvrstanih danas čini 118 zemalja punopravnih članica. Taj broj predstavlja oko dve trećine članica Ujedinjenih nacija (192), a države članice Pokreta imaju blizu dve milijarde stanovnika. Pokret ima i 20 zemalja posmatrača, među kojima je i Srbija.

Skup u Beogradu, kojim se obeležava pola veka Pokreta nesvrstanih, prati oko 300 domaćih i stranih novinara.