"Vruć" kapital jača dinar

Dinar jača od početka godine, pa će i u ponedeljak nastaviti petodnevnu seriju rasta vrednosti prema evru. Zvanični srednji kurs biće 96,70 dinara za evro.

Kako će se kurs kretati u narednom periodu, u Narodnoj banci Srbije kažu da zavisi od tržišta i da to niko sa sigurnošću ne može da prognozira.

Za evro više ni u bankama ne traže 100 dinara. Kurs je, ako evro vi prodajete, između 94 i 96 dinara. U menjačnicama je razlika nešto manja.

"U poslednje vreme zbog velikih oscilacija kursa verovatno se pojavljuje nervoza kod građana, pa ima malo više posla u menjačnicama. Građani više menjaju devize, po nekoliko stotina evra", rekao je menjač Milan Tadić.

Promet u menjačnicama je mali da bi uticao na kretanje kursa, koliko utiče trgovina devizama između banaka. Međutim, ono što presudno utiče na jačanje dinara od početka godine jesu hartije od vrednosti, koje država emituje da bi pokrila minus u budžetu.

Kamata od oko 12,5 odsto i garancija države, strancima su dovoljan razlog da prodaju devize i ulože u dinare.

"Među investitorima dolazi do očekivanja brzog pada inflacije, a time i kamatnih stopa pa oni žure da 'uđu' u dinar ili u obveznice pre nego što do pada kamatnih stopa dođe", kaže viceguverner Bojan Marković. 

(Ne)poželjan način dobijanja kapitala

U Narodnoj banci ponavljaju da kurs zavisi od ponude i tražnje i da su i u drugim zemljama regiona nacionalne valute ojačale - u Mađarskoj, Turskoj, Rumuniji.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da kratkoročne, takozvane, "vruće investicije" i krediti nisu najpoželjniji način dobijanja stranog kapitala, jer mogu da ugroze ekonomsku stabilnost.

"Obaranje kursa ne utiče čak ni na inflaciju, jer su cene nefleksibilne naniže. Mi sada imamo jak dinar, posle ćemo to platiti slabljenjem dinara, padom izvoza i povećanjem uvoza", objasnio je ekonomista Goran Nikolić.

Na kretanje kursa, tačnije usporavanje jačanja dinara, mogla bi da utiče odluka Narodne banke Srbije da u narednih dvadesetak dana kupi oko 40 miliona evra.

Iz Narodne banke objašnjavaju da to čine da bi vratili mali deo od 2,5 milijarde evra sa koliko su prošle godine intervenisali na deviznom tržištu da bi sprečili naglo jačanje evra.