Guverner poručuje štedišama da ne brinu

Guverner Radovan Jelašić je ukazao da je naš bankarski sektor nekoliko puta likvidniji i solventniji od onih u koje se trenutno upumpavaju stotine milijardi dolara, pre svega u SAD i zemljama Evropske unije.

Guverner je pozdravio odluku banaka da ovih dana obustave kredite vezane za švajcarski franak.

"Obustavljanje kredita vezanih za švajcarski franak dobro je za stabilnost bankarskog sektora", smatra Jelašić i od banaka sada očekuje da obavljaju svoj posao i nastave da daju kredite, kao i da ispune obećanje i ne dižu kamate na već odobrene pozajmice.

Većina banaka ovih dana prestala je da odobrava kredite vezane za švajcarski franak, uz obrazloženje da su sada isuviše rizični - zaduživanje u inostranstvu u francima je poskupelo i očekuju se velike promene vrednosti te valute u odnosu na evro.

Na okruglom stolu u Narodnoj banci Srbije, posvećenom štednji, guverner je rekao da se u publikaciji "Dojče banke", gde je rangirano 26 zemalja centralne i jugoistiočne Evrope prema mogućim posledicama svetske finansijske krize, Srbija ne nalazi u grupi najranjivijih, u koju spadaju baltičke zemlje, Mađarska, Rumunija i Bugarska.

Po odličnom pokazatelju deviznih rezervi i depozita, Srbija zauzima visoko drugo mesto, a prvo u pogledu adekvatnosti kapitala banaka, koja je u odnosu na drugorangiranu Tursku veća za 9,5 odsto, rekao je Jelašić, ukazujući da je Srbija "majstor da sama sebi kopa jamu".

Banke i dalje bolje nego slamarice 

Guverner poziva građane da novac štede u bankama, a pojedine analitičare optužuje da nanose štetu građanima pozivajući ih da novac drže u slamarici ili sefu.

Jelašić je pitao i "da li će isti ti analitičari nadoknaditi građanima 12 do 13 odsto izgubljenog prihoda godišnje kamate, odnosno, na svakih 10.000 evra svaki građanin će izgubiti mesečno 100 evra.

Guverner zaključuje da je potrebno više edukacije u oblasti osiguranja depozita i bankarskog sistema, dodavši da "u svakoj emisiji o finansijama, konstantno se pojavljuju greške analitičara, koji mešaju babe i žabe".

Rastu štednje trebalo bi da doprinese i povećanje iznosa za koji garantuje država na 50 hiljada evra i ukidanje poreza na prihod od kamate na štednju. Za to je neophodno da vlada pripremi, a skupština po hitnom postupku usvoji izmene određenih zakona.

Državni sekretar ministarstva finansija Slobodan Ilić objašnjava da će ukidanje poreza na kamatu važiti od 1. januara naredne godine, što znači da će onaj ko sada oroči novac, na kraju perioda štednje morati da plati porez na prihod ostvaren po osnovu kamate do kraja decembra.

Ilić smatra da će biti donet još jedan paket mera za podsticanje privrede.

Prema Ilićevim rečima, štedne uloge garantuje Fond za osiguranje depozita koji će na kraju godine iznositi 74 miliona evra.

Predstavnici banaka ukazali su da je neophodno što pre definisati da li će se porez na kamatu ukinuti i za ovogodišnje uloge, ukoliko se kamata isplaćuje naredne godine.