Konkretna rešenja za izlazak iz krize

"Spasonosni paket" u vrednosti od 500 milijardi evra, koji treba da povrati poverenje u nemački finansijski sektor, parlament je usvojio u petak, a danas ga je potvrdila i vlada Nemačke, ali uz uslove pod kojima će banke moći da ga koriste.

Među uslovima je i odredba po kojoj se svaka plata direktora banke iznad 500.000 evra godišnje, smatra "neprikladnom", prenosi agencija Rojters.

Od banaka koje učestvuju u programu takođe će se tražiti da smanje bonuse i otpremnine, a neće im biti dozvoljeno ni da isplaćuju dividende dok god koriste vladine "spasilačke fondove".

Svakoj banci biće dozvoljena rekapitalizacija u vrednosti do 10 milijardi evra, a fond će preuzeti rizik za do pet milijardi evra po banci.

Nemačke banke su do sada bile uzdržane u primanju ove pomoći, iz straha da bi mogle da pošalju pogrešnu poruku osetljivom finansijskom tržištu, koje brzo kažnjava slabe, podseća Rojters.

Nemački mediji su ranije javili da se izvršni direktor "Dojče banke" Jozef Akerman unapred odrekao bonusa za ovu godinu, a da su njegov primer sledili i svi članovi Izvršnog odbora banke.

Visina ovogodišnjeg bonusa još nije poznata, ali mediji podsećaju da je Akerman prošle godine na ime bonusa primio čak 14 miliona evra.

Neslaganje SAD i EU

Pojavile su se ozbiljne razlike između SAD i EU u stavovima o tome koliko čvrsto vlade treba da kontrolišu rad banaka kako bi u budućnosti sprečile globalnu finansijsku krizu, prenose britanski mediji.

SAD su za manji upliv države u finansijski sektor, a EU smatra da je potrebna veća državna kontrola.

Razlike su, kako pišu "Dejli telegraf" i "Tajms", izbile na površinu posle sastanka američkog predsednika Džordža Buša sa predsedavajućim Evropske unije Nikolasom Sarkozijem i šefom Evropske komisije Manuelom Barozom.

Na sastanku je dogovoreno da se posle izbora u SAD, organizuje niz samita najvećih svetskih privreda na kojima će se razgovarati o novim principima globalnog finansijskog sistema.

Nova pravila trebalo bi da spreče banke da, "jureći za profitom, donose pogrešne poslovne odluke koje na kraju dovode do finansijske krize".

Buš je, kako prenosi "Tajms", rekao da su nova pravila o državnom nadzoru nad bankama neophodna, ali je upozorio da mešanje države ne bi smelo da ode predaleko i da ugrozi postojanje slobodnog tržišta.

Francuski predsednik Sarkozi se zauzeo za veći stepen državne kontrole nad finansijskim sektorom.

Sarkozi je rekao da kapitalizam "jeste najefikasniji društevno-ekonomski sistem, ali da mora da bude reformisan kako ne bi sam uništio svoje temelje", prenosi "Tajms".