Мисија Србије при УН апелује на коспонзоре да повуку текст резолуције о Сребреници

У вези са последњим писмом које су Сталне мисије СР Немачке и Руанде упутиле свим државама чланицама 17. маја у својству главних спонзора и „co-facilitator-a” резолуције о Сребреници, дужан сам да скренем пажњу на следеће елементе.

Насупрот тврдњама о постојању снажне регионалне подршке резолуцији, коспонзори су наставили са праксом једносмерне комуникације, без могућности питања и коментара, уз одсуство отворених консултација које би подразумевале учешће свих држава чланица УН. Наведено само потврђује чињеницу на коју Република Србија указује од самог почетка – нетранспарентност процеса без ширег регионалног консензуса и сагласности разоткрива стварну намеру која се крије иза резолуције.

Противно свим процедурама и пракси ГС УН, слањем „ревидираног“ текста резолуције договореног у уском кругу коспонзора, државе чланице се покушавају довести у заблуду да се ради о суштинским изменама које треба да убеде државе чланице да подрже текст.

Покушај коспонзора да укажу да се судским поступцима утврђује индивидуална кривица, настоји се прикрити да се, у ширем политичком дискурсу, морална одговорност за геноцид настоји колективно приписати целом народу. Српски народ, који је током двадесетог века бивајући на страни истине и правде током два светска рата, изложен страшним страдањима, покушају истребљења и геноциду, никада на то неће
пристати.

Доследно истицање Републике Србије да резолуција која се односи на осетљиво питање жртава једног трагичног рата мора да представља, пре свега, „власништво“ БиХ, покушава се неуверљиво у последњем писму главних коспонзора замаскирати „регионалним власништвом“.

Истовремено потпуно се занемарује да иницијатива о овако осетљивом питању није покренута у договору сва три народа у БиХ, противно Уставу БиХ и без сагласности тројног председништва.

О правој намери која стоји иза ове резолуције говори недавна изјава званичника Босне и Херцеговине, министра спољних послова Елмедина Конаковића, који је рекао да "таква Србија заслужује презир и не заслужује никакву руку сарадње“, те да ће Босна и Херцеговина на све
друге начине тражити надокнаду ратне штете, као и обнову ревизије пресуде против Србије.

Овакве неодговорне и непримерене изјаве званичника једне државе откривају праве намере и засигурно не доприносе стабилности, како у БиХ, тако ни у региону, на шта Србија од почетка упозорава.

Државе чланице УН, које су се вољом предлагача нашле у незавидној ситуацији, не треба даље доводити у заблуду покушајем представљања наводно ревидираног текста. Државе чланице не треба доводити у заблуду ни о правовремености иницирања резолуције о
Сребреници, јер насупрот настојањима да се 2024. представи као најадекватнијa, годину у којој се налазимо карактеришу сложене геополитичке околности, па отварање историјски осетљивих тема само продубљује поделе и може произвести додатне нестабилности на Балкану.

Имајући у виду несагледиве последице оваквог нацрта резолуције већ у овој фази, на крхки процес помирења отварањем старих рана, још једном апелујемо на коспонзоре да, у интересу свих, пре свега народа у БиХ, али и свих чланица УН, повуку текст резолуције,
како државе чланице не би биле доведене у позицију да гласају о осетљивом питању које захтева консензус.

Уколико то не буде случај, указујемо да ова резолуција већ изазива дубоке поделе у међународној заједници и доводи до усложњавања процеса у читавом региону, због чега позивамо све државе чланице УН да не гласају за поменуту резолуцију.