Како Новосађани хуманим гестовима улепшавају и олакшавају живот трудницама

Један новосадски таксиста већ седам година не наплаћује вожње трудницама. Различим гестовима пажње и многи други Новосађани свакодневно показују поштовање и емпатију према будућим мајкама, а циљ им је да подстакну и остале да се тако понашају.

Од када је почео да таксира, Мики Аритоновић води се истим принципом - будуће и новопечене мајке не плаћају вожњу.

“Мислим да нема довољно поштовања према трудницама и мајкама са малом децом, и онда сам из тог разлога, једноставно то је мој став, да нећу наплаћивати вожњу, ето, мали плус, можда њима пуно значи, довољан је онај осмех и искрено хвала са њихове стране, мени јако пуно значи”, истиче Мики Аритоновић, такстиста.

Драгана Голубовић, сличним геслом води оптичарску радњу. Пре пет година, одлучила је да уз куповину рама за наочаре, свакој трудници поклони антирефлекс стакла у вредности од три хиљаде динара.

“После моје прве трудноће, ми смо то покренули, тада сам и ја, и мој муж постали свесни тога у каквом су положају наше труднице, и да не доживљавају пуно тога лепог, па било би лепо почастити их некад и урадити неку лепу ствар за њих”, наводи Драгана Голубовић, оптичар.

Уколико огладне, ту су и поједине пекаре и ресторани који не наплаћују пиће или оброк трудницама. Младен Бајић то ради свакодневно, јер како каже, свестан је да наш однос према трудницама јесте и однос према будућности.

“Направили смо акцију која је била пре свега урађена недељом, где ја сам ту седео једном приликом, наишла је трудница, неки други дан је била, и од тад смо рекли и девојкама и запосленима да труднице свакодневно, шта год да код нас купе, да ли пицу или сендвич, да им се то не наплаћује”, наглашава Младен Бајић, власник пицерије.

Много је Новосађана који уживају епитет Добрих комшија, и који на тај начин постављају један модел понашања, којим се исказује емпатија, а таква заједница добронамерних појединца јесте здрава за трудницу, кажу у порталу Бебац.

Јелена Миклош, са Портала „Бебац" каже да свака будућа мама има неку причу: “Када јој такстиста можда није наплатио вожњу, зато што је трудница, када јој је комшија помогао да понесе нешто зато што је трудница или имате и ову причу из центра Новог Сада, која је тако мало прича, али је веома симпатична, где већ годинама свака трудница има може да добије бесплатне кокице, то је толико симпатично”.

Не постоји, каже, посебан правилник, али и најмањи гест, било да је то пуштање приоритета у реду или уступање седишта у градском превозу, све вас то чини делом ове групе брижних и добрих комшија.