Како се прилагодити пролећним температурама усред зиме?

Јутрос око нуле, током дана и изнад 20 степени. Такве осцилације одражавају се на здравље пре свега кардиоваскуланих болесника, астматичара, психијатријских пацијената, реуматичара, а утичу и на здраве особе.

“Мора срце то да осети. И здрави осећају”, каже једна Нишлијка, а њен суграђанин наводи: „Срчани сам болесник, али не осећам то, не претерано.”

“Ја сам метеоропата, јавља ми се главобоља, нерасположење”, каже саговорница.

Нагле промене времена могу да изазову појачано лучење хормона стреса, и смањено лучење хормона среће и хормона који утиче на смањење бола, сужавање и ширење крвних судова. То узрокује и умор, несаницу, нерасположење, болове у зглобовима, варирање притиска, аритмију, ангиозне болове.

“За наше пацијенте могу да буду и озбиљније последице. Ако је у јутарњим сатима хладно може нагло да скочи притисак, то је хипертензиона криза, то може да доведе до даљег погоршања, до настанка инфаркта миокарда, значајног поремећаја срчаног ритма, тешких стања у смислу едема плућа”, објашњава прим. др Светлана Петровић Нагорни из Клинике за кардиологију УКЦ Ниш.

Поред редовне терапије која се саветује хроничним болесницима како би лакше пребродили нагле промене времена, неопходан је и редован сан.

“Затим да буду и физички активни колико је могуће, и то од 12 до 1 када су температуре највише, да се правилно хране са што више витамина, воћа и поврћа и наравно витамински додаци , витамин Ц и цинк који утичу на наш одбрамбени систем”, саветује др Драгана Јоксимовић Стевановић из Дома здравља Ниш.

Ове савете треба имати на уму и у наредном периоду, будући да се пролећне температуре најављују и за наредне дане а следеће недеље очекује се нова промена времена са падом температуре.