Стандарди у пољопривреди: Регенеративна пољопривреда

Основна правила регенеративне пољопривреде су поштовање плодореда, директна сетва и стварање услова да током целе године на њиви буду основни, покровни или међуусеви, чиме се поправља квалитет земљишта.

"Покровни усеви су такви усеви који се гаје између два главна усева и по правилу њихови жетвени остаци се не уносе у земљиште него остају на површини као мртав биљни материјал, односно малч. А међуусеви су такве биљне врсте које се сеју у или са главним усевом", објашњава Флориан Фаркаш, пољопривредник и саветодавац.

У Србији има спорадичних покушаја бављења регенеративном пољопривредом, а у Европској унији се овим газдинствима обезбеђују такозвани карбон кредити. Поједине прехрамбене компаније донеле су стратегије коришћења усева по овом систему.

"До 2025. године је циљ да двадесет посто ресурса за своје производе добије од регенеративне пољопривреде, а чак педесет посто до 2030. То су веома амбициозни планови”, истиче Драгутин Протић, из Савета за регенеративну пољопривреду.

Један од захтева је да се избегава више прохода трактором и машинама кроз њиву, а то није могуће у свим срединама.

"Доминантно у Банату имамо тежа земљишта по механичком саставу. Не могу сва земљишта да буду у регенеративној пољопривреди из простог разлога што због својих физичких особина с једне стране и због оцедности односно влажности", наводи Богдан Гаралејић, из Института "Тамиш" Панчево.

На стручном скупу Савета за регенеративну пољопривреду који је одржан у Зрењанину, истакнут је проблем што се самоодрживост парцеле и профит од око 50 одсто оваквим начином рада очекује тек након осам година.