По чему је специфичан менталитет Чачана

 Чачак је јединствен, специфичан и непоновљив. Чачани су у стању да саставе неспојиво о мире оно што је непомирљиво. Из колективног сећања избрисали су да потичу из места које се некада звало Градац.

“Град носи име 1408 по историјским изворима из дубровачког архива. До дана данашњег то име је остало. Чачак и Чачани. Без обзира што сам назив није толико прихватљив, за већину и није нешто леп, али нити смо тражили од краљева нити од политичара да мењамо назив. Зашто? То је можда дух Чачка. Нису најбољи али такви су, какви су”, истиче Лела Поповић, из Историјског архива Чачка.

Чачани се мире исто са пријатељима као и непријатељима. Жене Чачка су подигле споменик 4 вере свим војницима страдалим од 912-918 године. Српским, турским, аустроугарским и бугарским. Спојили су различитости и културе.

Неретко се историја једног града, са свим анегдотама и догађајима, уротама и сплеткама, до великих љубави и незаборавних прослава, исписивала колико у историјским списима толико и у кафанама. А у Чачку се зна да је све почињало и све се завршавало у кафани “Цар Лазар”.

Кафана ради од 1883. године. Сво то време сведочила је о људима и догађајима.

“Једина два аутомобила која су постојала у граду су се сударила баш овде испред кафане и наравно возачи су овде на крају и завршили”, препричава Невена Гачановић, кафана Цар Лазар.

“То је једина преостала стара чачанска кафана. Све друге су претворене у банке и кладионице. Жао ми је што је тако, али ми негујемо традицију и дух овог града”, наводи Милица Допуђа, из Завичајног друштва Чачани.

Чачани су само двојици великана за њиховог живота дали име улица. Војводи Степи Степановићу и доктору Јарославу Кужељу иако нису рођени у Чачку. Прихватили су и ивањичанина Славишу Азањца. Чачанима је блиска његова шеретска нарав коју је показао када се повела расправа где је боље живети. У престоници или граду на Морави.

“Знате шта - у Београду радиш до 3, стигнеш кући у 5. У Чачку радиш до 3, стигнеш кући у 5 до 3”, наглашава Славиша Азањац - аутор књиге Дух Чачана.

Успех и слава нису довољни да би неко остао запамћен у Чачку. Посебно у причама за кафанским столом где се ни докторати лако не бране.

“Ја сам као професор универзитета написао 5 књига, уџбеника, практикума и тако даље. Али, оно по чему ће мој град да ме памти то је ова књига. Ја сам рецезент књиге, а истовремено и кум ове књиге јер сам дао наслов - "Дух Чачана”, каже др Мирољуб Петровић - доктор медицинских наука.

И још нешто. Јесу Чачани уважавали Штрауса, али играју најлепше коло. Пили су и најбољи француски коњак почетком 19. века, али су чврсти у вери да је Чачанска љута од чачанске родне најбоља ракија на свету. Свирали су блуз и рок и певали на најпознатијим оперским сценама на свету, али не би мењали своју трубу и изостали са сабора у Гучи.