Преминула списатељица и преводитељка Дина Катан Бен Цион

Рођена у Сарајеву 1937. године, почетком Другог светског рата са, мајком је пребегла у Дубровник, затим у Сплит. Од маја до септембра 1943. била је затворена у концентрационом логору на острву Раб у Хрватској. У Израел је емигрирала прво 1945. године, а потом 1948. године заједно са родитељима.

Дипломирала је енглеску и хебрејску књижевност и магистрирала историју на Универзитету у Тел Авиву на тему: “Јеврејска мањина у Југославији 1945-1987: динамика организације и наслеђе: историјско-литерарна студија свести идентитета мањине”. Године 2011. докторирала је компаративну књижевност на Универзитету Бар-Илан, одбранивши рад под називом „Женско путовање у књижевност бивших југословенских Јевреја“.

Добила је награду српског ПЕН центра за преводе са српског и хрватског на хебрејски 1993. године, била је почасни члан Удружења књижевних преводилаца Србије, које јој је доделило Повељу за изузетан допринос превођењу српске књижевности и ширењу српске културе ван граница Србије, поводом 60. годишњице УКПС.

Превела је дела Иве Андрића, Данила Киша, Александра Тишме, Давида Албахарија, Филипа Давида, Милорада Павића, Дубравке Угрешић, Гордане Куић, Васка Попе, Ивана В. Лалића и многих других.

Објавила је шест књига песама, код нас јој је објављен избор из поезије у преводу Жени Лебл ("Времена у нама", Чигоја, 2002). Написала је и објавила студије "Присутност и нестанак, Јевреји и јудаизам у бившој Југославији у огледалу књижевности" (2002), "Српска митологија" (2005), "Свет о којем пишу жене, о књижевном стваралаштву јеврејских списатељица бивше Југославије" (2013) и успомене "О дому и речима" (2017).