Славимо Васкрс – које обичаје данас треба да поштујемо

Васкрс је највећи хришћански празник, јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победу вере и живота над смрћу.

Прослава Васкрса започела је свеноћним бдењима у црквама, на која су се јутрос надовезале Васкршње литургије. Патријарх Порфирије предводио је Поноћну литургију у Храму Светог Саве, а Васкршњу литургију епископ ремезијански Стефан.

“Радујемо се данас, драга духовна децо наша, радујемо се и прослављамо Празник над празницима, Васкрсење Господа и Спаса нашега Исуса Христа из мртвих. Радујемо се и прослављамо зато што смо, као некада жене мироносице, чули речи анђела: ‘Не плашите се!‘“, поручио је у васкршњој посланици патријарх српски Порфирије.

Владика ремезијански Стефан истиче да треба сваки дан да живимо као да је Васкрс.

"“Да верујемо у живот вечни, да верујемо да је време јако важно за нас, јер из њега се рађа вечност и да не тугујемо и жудимо за разноразним стварима које нам често нису ни потребне, да у суштини схватимо да је живот један овде на земљи, да га треба правилно живети, смирено, једноставно и да не треба ишчекивати нешто да ће нам бити некада боље – сада нам је добро, само ако верујемо у породицу, верујемо једни у друге, верујемо ближњима, верујемо у заједницу“, поручује владика Стефан", поручио је владика Стефан.

Литургија, причест и молитва – најважнији на Васкрс

Иако се обичаји за овај празник разликују од краја до краја оно што свима треба да буде заједничко су – литургија, причест и молитва.

После седам недеља Великог поста, многи верници данас су се причестили. Значај причешћа је у томе што је то једини начин да делимо живот који нам је Бог даровао својим васкрсењем.

Данас се служи мрсна трпеза, а по правилу прво се узима црвено обојено јаје. Црвена боја с једне стране представља страдање и патњу, али са друге стране радост. Баш кроз ту голготу и васкрсење препознајемо да истинска радост бива тек након страдања. Јаја симболизују рођење и симбол су живота.

На трепези је обавезна украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тада настаје весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Приликом куцања изговара се "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе". 

Један од обичаја је да се на Васкрс једу јагњетина и говедина, јер јагње симболише самог Исуса, а ово је једна од четири симболичне животиње које су се јавиле у визијама пророка Језекиља и апостола Јована Богослова.

Спрема се ковржњак

Васкрс је породични празник и слави се у кругу укућана. У неким деловима Србије домаћице данас спремају посебне лепиње у облику венца са јајетом уметнутим унутра, познате као ковржњак, које се размењују са пријатељима.

На ускршње јутро деца се трљају црвеним јајетом по лицу да би била здрава, а девојке умивају водом у које је потопљено јаје како би током године биле румене.

Свако ко данас дође у кућу добија јаје на поклон, а јаја се дарују и када се иде у госте.

На Васкрс ваља устати у рану зору, али не треба заспати пре поноћи јер ће се, према веровању, у противном спавати целог лета и ништа се неће постићи.

Слави се три дана

Васкрс је покретан празник који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана – од 4. априла до 8. маја.

Слави се три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

Традиционално, верници се до Спасовдана поздрављају са Христос васкрсе – Ваистину васкрсе.