Uglješa Marković i Pavle Grbović – da li će 2023. biti godina odluke o Kosovu i Metohiji

U Davosu, gde se održava Svetski ekonomski forum, juče se čula poruka da će 2023. biti jedna od najtežih godina i da to ne važi samo za ekonomiju nego i, kada je o Srbiji reč, u vezi je sa najvažnijim državnim pitanjem. Predsednik Aleksandar Vučić je kazao da su pred Srbijom teška vremena, naročito imajući u vidu politički razgovor koji je imao sa Miroslavom Lajčakom.

Pavle Grbović ističe da je očigledno da postoji jedna vrsta diplomatske ofanzive kako na Beograd tako i na Prištinu i da je ključno da su međunarodni akteri, pre svega SAD i EU, spremni da preuzmu aktivnu ulogu u tom dijalogu, ne samo posrednu. 

"Potpuno je i jasno zbog čega je 2023. označena kao ključna, iako zaista ništa u životu nije konačno, pa tako ne možemo ni reći da će sasvim sigurno doći do nekog rešenja. Razlog je veoma jednostavan, 2024. je godina kada sleduju izbori u Evropskom parlamentu, kada ističe mandat Miroslavu Lajčaku. Takođe, 2024. su izbori u SAD i teško da će se neko u tom periodu baviti odnosima Beograda i Prištine, tako da gledaju da u ovom vremenu dođu do nekog rešenja", smatra Grbović.

Ističe da je uvek za kvalitetno rešenje, ne za neko brzo i konačno koje neće dovesti do onoga što je suština dijaloga, a to je, navodi, normalizacija odnosa.

"Činjenica je da je u sadašnjim uslovima takvo rešenje nemoguće, međutim, okolnosti u kojima danas delujemo nisu plod sudbine, već su proizvod političkih procesa i delovanja političkih aktera koji te okolnosti mogu da promene i stvore atmosferu u kojoj je moguće doći do dogovora", smatra Grbović.

U suprotnom, naglašava, ono što preti da se desi na KiM jeste da se produbi sukob oko teritorije na kojoj na kraju niko ne želi da živi. Upozorio je da već dolazi do drastičnog odliva stanovništva s KiM, jer tamo sve manje ljudi želi da živi. 

Marković: Ne možemo da razgovaramo o priznanju

Uglješa Marković ističe da je važno da se postigne dogovor koji bi bio održiv, međutim, od 2013. godine, kada je potpisan Briselski sporazum, prištinske vlasti nisu odmakle ni od jednog slova tog sporazuma. 

"Mislim da sve to ne vodi dugoročnom rešenju. U svakom slučaju, kada razgovaramo o KiM treba da razgovaramo o normalizaciji odnosa, o svakodnevici, životu koji dole treba da se uspostavi, ali ne možemo o onome na čemu se insistira, a to je priznanje", naglasio je Marković. 

Nada se da priznanje samoproglašene države Kosovo nije prihvatljivo ni za koga u Srbiji, ali da moramo da razgovaramo o budućnosti, privredi, obrazovanju, kulturi.

"Mi smo došli sada do toga da jedna velika većina zemalja u UN ne priznaje samoproglašenu državu Kosovo. U poslednje vreme smo imali deset zemalja koje su povukle priznanje i taj proces se nastavlja. S druge strane, pet zemanja EU takođe ne priznaje", ukazuje on.

Naglašava da dugoročno rešenje ne može da bude produkt toga da Srbija pristane na sve što traži jedna strana.

"Tu onda nema rešenja, nema dogovora. Imamo svoje uslove. Naš interes nije samo ZSO već i zaštita kulturnih dobara, da se obezbedi opstanak i povratak Srba na KiM", precizirao je Marković.

Smatra da ni običnom narodu na KiM nije primarno, pored životnih problema, da li će biti priznanja ili ne. 

Račak – politička provokacija

"Jasno je da je reč o političkoj provokaciji, veoma je dobro poznato i Kurtiju i svima koji su plasirali tu tezu kakva će uopšte biti reakcija srpske javnosti na pominjanje Račka i kontroverze koje sve to vuče", ukazuje Grbović.

Smatra da je napravljena greška pre svega od strane EU i SAD što je dopušteno kosovskom sudstvu i tužilaštvu da oni procesuiraju tako važne predmete kao što su ratni zločini.

"Kosovsko društvo nije dostiglo nivo demokratskog razvoja, niti su institucije u Prištini dostigle taj nivo integriteta nezavisnosti, nepristrasnosti da mogu da odlučuju o tako važnim temama", naglašava predsednik Pokreta slobodnih građana.

Marković je podsetio da je Račak bio povod za bombardovanje SRJ 1999. godine.

"Taj Račak je u svim optužnicama u famoznom Haškom tribunalu, koji je po mom ličnom sudu napravljen da bi sudio pre svega srpskoj strani, čak i u takvom jednom tribunalu ta optužnica je pala. Kod pokojnog predsednika Slobodana Miloševića i kod Nikole Šainovića i kod predsednika Srbije Milana Milutinovića", naglasio je Marković.

To znači, ističe, da nije bilo uopšte elemenata onoga o čemu se govorilo, što je bio povod za bombardovanje i nakon njega za sve što je sledilo.