Ko sme da pregleda, a ko da pretresa lične stvari

Ma koliko su torbe i tašne naše vlasništvo, mnogi imaju pravo da zahtevaju da ih otvorimo kako bi zavirili u njih. Da ih pregledaju, imaju pravo mnogi, ali niko osim pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova ne bi smeo da ih pretresa.

Lične stvari, osim policije, mogu da pregledaju ovlašćena službena obezbeđenja, ukoliko imaju odgovarajuće licence.

Advokat Aleksandar Radivojević kaže da ovlašćeno obezbeđenje ima pravo da obavi pregled, ali u granicama koje ćete mu vi odrediti.

"Ne mogu izvršiti pretres, možete da mu ne dozvolite i da ne otvorite svoju tašnu", ističe Radivojević.

Ne bismo vam preporučili da ne sarađujete sa obezbeđenjem koje vas ljubazno zamoli da otvorite torbu jer oni imaju pravo da vas zadrže u radnji do dolaska policije. Slična pravila važe i u svim većim marketima, koji imaju svoje obezbeđenje.

"Oni vas pozovu u određenu prostoriju ili svoju kancelariju u okviru objekta i tamo traže da im pokažate, ako postoji sumnja da je nešto pokušano da se iznese, a da nije plaćeno, da vide da li to jeste ili nije", naglašava Radivojević.

Svi koji brinu o bezbednosti, na primer, dece koja ulaze u škole, ili ljudi koji odlaze na sportska dešavanja ili muzičke manifestacije, imaju određena ovlašćenja.

Direktorka kompanije za obezbeđenje u "Štark areni" Slobodanka Kuzman objašnjava da
lične stvari mogu da se unesu, ali ima stvari koje ne smeju da budu u torbi.

Građanima uglavnom ne smeta to što neko insistira da se torba otvori i proveri njen sadržaj, ali im smeta kada ovlašćeni pokazuju grubost. Obezbeđenje može da zahteva proveru, kažu u Pokretu za zaštitu potrošača, ali ne uvek i ne na svakom mestu.

"Potrošač ne treba da ulazi u prodajni objekat sa torbama na osnovu kojih se može posumnjati da će uzeti nešto", savetuje Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača.

U slučaju da neko od građana smatra da kontrola torbe i ličnih stvari nije obavljena po zakonu ili da je zbog onoga što je u torbi pronađeno bezrazložno osumnjičen za krađu, ima pravo da se žali. Takvih žalbi je, kažu, sve manje, pa je očigledno da građani i radnici zaduženi za bezbednost objekata uglavnom nalaze zajednički jezik.