Stanje useva u Banatu – koliko su vrućine uticale na prinose

Samo na području pet opština srednjeg Banata pod prolećnim usevima se nalazi oko 200 hektara, gotovo polovina tih površina pripala je kukuruzu, ostalo su suncokret, soja, šećerna repa.

O trenutnom stanju u kojem se nalaze ovi usevi, za RTS govori agronom Vojin Trkulja.

"Za trenutno stanje možemo da kažemo da je poboljšano posle ovih julskih kiša, pre toga imali smo kritično stanje kod svih prolećnih useva jer dugo traje sušni period, koji su pratile i visoke temperature. Kiše koje su pale osamdeset do stotinu litara, dobro su došle svim usevima da ojačaju i formiraju prinos", rekao je Trkulja.

Dodao je da su pojedinačno gledajući najugroženiji kukuruz i soja, zbog svoje fiziologije.

"Baš u vreme najvećih vrućina desila se fatalna suša u vreme cvatanja i oplodnje", kazao je Trkulja.

Dodao je da su biljke, zahvaljujući kišama, dobile izvesnu količinu vode, da su ojačale i da će zbog toga mnogo bolje podneti tropski talas.

Možemo li već sada pričati o umanjenju ovogodišnjeg roda ili je još rano o tome govoriti?

Govoreći o umanjenju ovogodišnjeg roda, Trkulja je rekao da je proleće bilo izuzetno sušno i hladno.

"Vidimo da su sve biljke ostale niske, kod kukuruza će biti mnogo slabija oplodnja tako da vidimo i kod soje da će biti znatno manji broj mahuna, a što ćemo videti sledeće nedelje kad izvršimo jednu dobru kontrolu kakva je bila oplodnja i kod kukuruza i kod soje. Znamo kod suncokreta da je ostala niska stabljika da je bila dobra oplodnja, pčelari se hvale i kažu da je bio dobar unos meda", istakao je Trkulja.

Nemaju problem samo ratari već i stočari. Dugotrajna suša praćena izuzetno visokim temperaturama gotovo da je uništila sve pašnjake, pa sada stočari, umesto hrane koju čuvaju za zimu, moraju stoku da hrane tom hranom. Šta će na zimu, to u ovom trenutku ne znaju ni oni sami.