Značaj letnjih kulturnih manifestacija za privredu u čačanskom kraju

U Šilopaju se već sedam godina organizuje kulturno-turistička, gastronomska i sportska manifestacija "Dani Šilopajske panorame". Takva okupljanja zemljaka i zavičajaca meštani kažu mnogo znače za opstanak i razvoj sela.

''Ovde su za poslednje tri godine osnovane dve poljoprivredne zadruge, jedna voćarska zadruga, jedna povrtarska zadruga. I već ti proizvodi su došli do Evropske unije. Možete zamisliti iz jednog potpuno devastiranog područja, ništa nije funkcionisalo, imate izvozni proizvod'', kaže Dragan Marjanović, iz udruženja "Šilopajska panorama".

Želja im je da zaštite i na tržiše plasiraju dva specijaliteta sa tog područja, pitu ''Šnearu'' i kolač od šljiva. Ujedno veruju da uz ponudu domaće hrane imaju šanse za razvoj seoskog turizma.

''Cilj nam je da što više turista dolazi u naš kraj, naravno zbog okoline, ljubaznih domaćina i najviše zbog hrane'', kaže Biljana Milosavljević, domaćica.

Zbog Sabora frulaša Srbije za Prislonicu kod Čačka odavno se i daleko čulo. U tom selu kažu od sabora nema velike zarade, ali se ipak, dosta promenilo za protekle tri decenije. Pomaka ima po malo svake godine.

''Uradimo neki put, uradimo nešto struje, uradimo ulična svetla i te doprinose imamo. I ostaju mladi, mladih imamo dosta u Prislonici. Dece ima svake godine više, tako da nam je to jedan uspeh koji nam sabor donosi'', navodi Milomir Radošević, zamenik predsednika MZ Prislonica.

Da nije važna samo materijalna dobit slažu se i etnolozi koji ističu da je važno da se veliko kulturno blago očuva za nove generacije.

''Frula i frulaštvo imaju zaista duboku i veliku tradiciju u srpskom narodu. Nije ni čudo da je frulaška praksa upisana na Nacionalnu listu za nematerijalno kulturno nasleđe", kaže Snežana Ašanin, etnolog. I dodaje: "Evo i ovde smo svedoci da je u Prislonici sve više mladih i da se sve više okreću svojim korenima, izvornosti. Jer frula je taj instrument koji je Srbiju i srpski narod očuvao kroz sve ove vekove, pa evo i do danas.''

Tako će i dalje zvuci starih instrumenata, ukusi i mirisi tradicije, detinjstva i uspomena privlačiti goste na letnje sabore u srpskim selima. A računicu će možda svoditi ugostitelji i trgovci.