Sekretarka, vojnikinja, psihološkinja – a kako se predstavila dr Marina Nikolić

Od zanimanja i zvanja u gramatički muškom rodu koja se podjednako odnose i na muškarce i na žene, kao što su lektor, sudija, kardiolog, hirurg, diplomata sve češće se poslednjih godina prave posebni oblici za žene.

Gostujući u Jutarnjem programu, Marina Nikolić iz Instituta za srpski jezik SANU rekla je da naš narod ima jednu lepu izreku - zovite me i krčag, samo me nemojte razbiti.

"Ja jesam po profesiji lingvista, ali ako vas neko bude pitao ko vam je bio u gostima vi ćete slobodno reći lingvistkinja", objasnila je Nikolićeva.

Ukazuje da je dosadašnja praksa bila da smo svi - i muškarci i žene doktori. "Ja sam doktor filoloških nauka i to je moja titula koju sam stekla", rekla je ona.

"Sve češće se čuje profesorka doktorka, međutim, ove titule se češće vide u pisanom jeziku i teško da ćete nekog mog kolegu muškarca nazvati doktorom, recimo, doktore Periću, nego ćete mu se obratiti ili profesore ili sa gospodine", podvlači Nikolićeva.

"Bilo bi čudno da se meni obratite doktorka Nikolić jer bi naši gledaoci pretpostavili da sam lekar", rekla je Marina Nikolić, dodajući da bi se pre odlučila za lingvistkinju ako je kolokvijalni razgovor, a da piše u imenu - pisalo bi skraćenicom dr ili doktor Marina Nikolić.

Pre nekoliko godina Odbor za standardizaciju srpskog jezika izneo je stav o ispravnosti rodno diferenciranog jezika. Rečeno je da je psihološkinja, sekretarka, vojnikinja gramatički nepravilno.

Nikolićeva kaže da je jedna odluka pre nekoliko godina reaktuelizovana. Tamo ne piše da su ovakve formulacije gramatički nepravilne, one nisu zaživele u jeziku i da ne treba vršiti pritisak od spolja već dopustiti jeziku da sam reguliše svoje procese i pojave koje se u njemu javljaju.

Sekretarka, vojnikinja gramatički ispravne 

Objašnjava da su forme poput sekretarka i vojnikinja gramatički ispravne jer srpski jezik ima te mogućnosti, tvorbeno-morfološke da se dodavanjem sufiksa na naziv muških zanimanja, titule i zvanja formira imenice ženskog roda, odnosno nazive za ženska zanimanja, titule i zvanja.

Postavlja pitanje da li je to uobičajeno - nije, zato imamo otpor prema takvim formulacijama u srpskom jeziku od strane naših građana.

"Dešava se da burno reaguju kada pročitaju slične fomulacije poput vojnikinja, borkinja. Problematični su oni izrazi koji se završavaju sa -škinja, zato što imaju tvorbeno-morfološki problem, nastaju od prideva - psihološki, hirurški", istakla je na primeru.

Negde je praksa da više koristimo one koji se završavaju na -ica, -ka i -inja.

To su sve nove reči i videćemo kako će ih građani prihvatiti i kakav će osećaj imati prilikom korišćenja takvih novih reči, podvukla je ona.

Preoblikovanje imenica muškog roda u ženski

Nikolićeva ističe da naš jezik pruža tu mogućnost, jer postoje sufiksi. Postoje imenice koje se završavaju na fob - kao homofob gde nije moguće napraviti ženski rod. U velikom broju slučajeva jeste moguće.

Ona je rekla da iz nekih spisa i prospekata iz 19. veka imate spisak zadrugara i zadrugarkinja, kovačice, potkivačice, kao što je slučaj u spisima iz Vršačke bilbioteke.

Da li po svaku cenu imenovati ženska zanimanja

Nikolićeva kaže da ne možemo podeliti jezik od društva – sve društvene i sociološke promene ogledaju se u našem jeziku i ne možemo izdvojiti društvene procese od jezičkih procesa.

Smatra da nije dobro vršiti prevelike intervencije od spolja, i nametati nekakva pravila za upotrebu određenih formulacija.

Prema njenim rečima, naša tradicija jeste patrijarhalna i to se očitava i u jeziku i jeste jezik androgeni.

Usiljeno forsiranje, da li analizirati svaku reč

Postoje nekoliko nivoa sa kojih se može posmatrati ova pojava. Ona pre svega dolazi iz razgovornog jezika kada vi želite nekoga da imenujete ili kada želite o nekome da govorite a da mu upotrebite titulu i zvanje.

Druga stvar je širenje takvih pojava, budući da su u pitanju nove reči videćemo kako će se širiti, a treća stvar je impementacija - da li će se preporučivati da li će nomativni priručniici ili oni koji se bave jezičkom politikom, uključujući i političare, uticati i propagirati takvu vrstu rodno osetljivog jezika.

Nije samo sufiks ono što određuje žene, imate različite formulacije - može uz to ići i gospođa, dodaje ona.

"Ako kažete Marina Nikolić lingvista, meni se vidi i pol i rod kroz ovu formulaciju", zaključila je Nikolićeva.