Vuk Drašković o 9. martu: David je oborio Golijata, goloruki smo prisilili režim da prihvati uslove

Vuk Drašković kaže da se 9. marta seća sa ponosom, a i sa bolom, s obzirom na ishod te, kako kaže, "natčovečanske borbe" koja je trajala narednih devet godina.

"Nastavak 9. marta su sve demonstracije i protesti protiv režima, a bili su takoreći svakodnevni širom Srbije", ističe Drašković.

Podseća da je 9. marta 1991. godine istican samo jedan zahtev – ostavka četvorice urednika tadašnje Televizije Beograd koju je prozvao "TV Bastiljom".

"Jedan zahtev, ali najbolniji za režim jer je ta 'TV Bastilja' bila zaista tvornica laži, mržnje, huškanja na krvoproliće i rat koji se pripremao. Zbog toga je režim na demonstrante izveo svu svoju oružanu silu", kaže Drašković.

Seća se da je vojska uveče izašla sa tenkovima, dok je tokom dana policija izlazila sa transporterima, vodenim topovima, suzavcem, konjicom, dresiranim psima.

"David je oborio Golijata. Mi goloruki prisilili smo režim da prihvati uslove. Dva, tri dana kasnije pala su sva četvorica urednika, direktor, a i ministar policije je podneo ostavku. Jedno dva meseca je 'Bastilja' bila oslobođena, a onda je Milošević iskoristio eskalaciju rata u Hrvatskoj da na čelo dovede deset puta gore od onih koje smo smenili. To su bili ljudi neverovatne mržnje, kao da su ih birali Gebels i Berija zajedno", navodi Drašković.

"Peti oktobar pojeo Deveti mart"

Vuk Drašković smatra da bez 9. marta ne bi bilo ni "snažnog, herojskog i rizičnog" otpora Srbije koja je bila protiv ubistva države, ratnih zločina i etničkih čišćenja.

"Taj otpor nas je spasio od jedne istorijske optužnice da smo kao narod ćutke gledali i podržavali ubistvo Jugoslavije i užasne zločine činjene u ime srpskog naroda i Srbije. Srbija je bila država u kojoj je otpor tom zlu bio najsnažniji, a nošen je energijom 9. marta", naglašava Drašković.

Smatra da je Peti oktobar "pojeo" Deveti mart i da stvarni pobednik Petog oktobra nije bila Demokratska opozicija Srbije, već "ubice, mafijaši, Crvene beretke, Zemunski klan, razbojnici"...

"Proglašeni su Legija, Zemunci, Pavković i ostali za junake i oslobodioce. Srbija je njih slavila, DOS je njih promovisao jer su sklopili savez sa temeljima Miloševićevog terorističkog režima da bi oborili Miloševića. Milošević je pao, ali ne i sistem", kaže Drašković.

Smatra da bi već u jesen 1997. godine SPS, JUL i Srpska radikalna stranka bili poraženi na izborima da deo opozicije nije odlučio da ih bojkotuje.

"Bojkotovana je čista pobeda. Kada se budu otvorili tajni dosijei Udbe, saznaćemo zašto je napravljena ta nagodba i po koju strašnu cenu, sa najfatalnijim posledicama", kaže Drašković.

Ističe da 1991. ništa drugačije nije mogao da uradi. Smatra da je medijska i politička situacija u Srbiji posle Petog oktobra "stravična i fatalna".

"Spasiće nas ljudi kakvi su reagovali na smrt Đorđa Balaševića"

Vuk Drašković kaže da bi za pola veka, kada se opet bude pričalo o Devetom martu, voleo da ponovo dođe do veoma čvrstog povezivanja onih koji su živeli 70 godina u istoj državi.

"Ne mora se ona zvati Jugoslavija negde u budućnosti, ali mislim da će nas novi ljudi i nove generacije povezivati i spasavati od mržnje i zla koje je razorilo tu veliku državu – ljudi kakvi su reagovali na smrt Đorđa Balaševića, ljudi kakav je gradonačelnik Sarajeva Bogić Bogićević", ističe Drašković.

Kaže da se sa njegovim stavom o Bogiću Bogićeviću ne bi složili samo oni koji sanjaju obnovu devedesetih.

"Da li vi vidite šta se događa u Srbiji? Televizije sa nacionalnom frekvencijom… Ko tamo maršira? Isti oni za koje je Koča Popović baš početkom 1991. godine rekao da su bagra i bašibozuk koji hoće da stvaraju veliku Srbiju i obnavljaju Dušanovo carstvo", naglašava Vuk Drašković.