Rumen zahvalio Vučiću zbog bugarske manjine u Srbiji

Bugarski predsednik je tokom razgovora sa Selakovićem istakao da to uverava da zajedno možemo da realizujemo zajeničke ciljeve na obe strane granice i da će se ulagati još više napora da se to prepozna, ne samo u Bugarskoj i Srbiji već i u evropskoj porodici.

Radev je preneo zahvalnost Bugarske za napore predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog, kako je rekao, ispunjenja obaveza po pitanju bugarske nacionalne manjine, koje je preuzeo u vreme kada je bio kod njega u poseti.

"Takođe, prenosim zahvalnost i u pogledu ispisivanja bugarskih ženskih imena, finansijsku pomoć za medije i uređivanje čitavog regiona. Nadam se da će ovi napori pomoći Srbiji na putu ka Evropskoj uniji", rekao je Rumen srpskom šefu diplomatije na početku sastanka.

Selaković je obavestio predsednika Bugarske o dogovorenom jačanju diplomatskih odnosa dve zemlje i svemu što je Srbija uradila i namerava da uradi u pograničnom području.

Posebno se osvrnuo na pitanje bugarske nacionalne manjine u istočnoj Srbiji, navodeći da su u tom delu otvorene slobodne carinske zone u Babušnici i Dimitrovgradu.

Auto-putem Sofija i Beograd uskoro najbliže prestonice u regionu

Završetkom auto-puta na deonici od Dragomana do Sofije, Beograd i Sofija će postati dve najbliže prestonice u regionu, sa razdaljinom od oko 400 kilometara, rekao je ministar Nikola Selaković, govoreći o zajedničkim infrastrukturnim projektima naše zemlje i Bugarske.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare, ministarka spoljnih poslova Bugarske Ekatarina Zaharijeva rekla je da će ta deonica auto-puta biti završena do kraja godine, dok je svoj deo Srbija već završila.

Selaković je zahvalio bugarskoj koleginici na podršci koju njena zemlja pruža Srbiji u evrointegracijama, i izrazio nadu da će ta podrška biti nastavljena, a Zaharijeva je poručila da Bugarska neće promeniti svoj stav prema Srbiji po tom pitanju.

Upitana zašto je prošle godine Bugarska bila jedna od sedam zemalja koji su stopirale otvaranje novih poglavlja Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom, Zaharijeva je istakla da su u pitanju bili tehnički razlozi a ne politička pitanja, ukazujući na to da iz iskustva zna da je manje bitno koliko je poglavlja otvoreno nego koliko je zatvoreno na pravi način.

Srpski ministar je, s druge strane, istakao da postoji odlična komunikacija vlada dveju zemalja koja, kako je naveo, datira od vremena kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio premijer.

U prilog tome podsetio je na Vučićeve dobre odnose sa premijerom Bugarske Bojkom Borisovom, a od kada je šef države i sa predsednikom Rumenom Radevom.

"Česti susreti i saradnja dva ministra spoljnih poslova treba da budu impuls svemu tome", naglasio je šef srpske diplomatije, podsećajući da od 2014. srpski ministar spoljnih poslova nije bio u zvaničnoj poseti Bugarskoj.

Selaković je naveo i da naša zemlja ima razumevanja za stav Bugarske u vezi sa Kosovom i Metohijom, koje je priznala, ističući da je za Srbiju važno da se rešenje za to, naše najvažnije državno i nacionalno pitanje, traži dijalogom.

"Naša je molba da se dijalogu pruži šansa i da se ne preduzimaju neki potezi koji bi mogli da štete samom procesu dijaloga", naglasio je ministar.

Preneo je da je na sastanku sa bugarskom koleginicom razgovaramo o unapređenju saradnje dva ministarstva, o važnosti pokretanja političkih konsultacija dva bliska suseda, posebno na institucionalnom nivou što više i što češće, kao i da se radi na zaključivanju sporazuma koji su u zastoju i čekaju na realizaciju.

"Dogovorili smo direktnu liniju kominikacije i ako se dogodi neki problem da se lično čujemo, da automatski spustimo taj slučaj na niže nivoe i da probleme rešavamo u obostranom interesu", ukazao je Selaković.

Podsetio je da je Srbija u dve pogranične opštine u kojima živi bugarska nacionalna manjina Babušnici i Dimitrovgradu, otvorila dva odeljenja slobodne carinske zone iz Pirota.

Završava se njihovo kompletno infrastrukturno opremanje, koje će kako je uveren, biti odlična prilika i prostor za zajedničke investicije i dolazak bugarskih investitora, kao i obezbeđivanje zaposlenja ljudi koji žive u tim krajevima.

Prema rečima srpskog ministra, slobodna carinska zona Pirot proglašena je pre dve godine za najbolju carinsku zonu u Evropi i za treću u svetu, a preduzeća i kompanije koje u njoj rade, 2019. godine su imale obrt od 645 milina evra.

Borisov uvek rado viđen gost u Srbiji

Na pitanje bugarskog novinara zašto premijer Borisov nije bio pozvan na otvaranje "Balkanskog toka" gasa 1. januara, Selaković je ukazao da Srbija nije pozivala na svečanost nikoga od stranih državnika, zbog celokupne situacije sa pandemijom koronavirusa u svetu.

Istakao je da je Borisov uvek rado viđen gost u Srbiji i da će biti još puno prilika za otvaranje drugih infrastrukturnih, zajedničkih projekata u Srbije i Bugarske.

Zaharijeva je zahvalila Selakoviću na poseti koja je realizovana na njen poziv, ističući potrebu za što češćim susretima dva ministra spoljnih poslova.

"Povezani smo vekovima i imamo bliske pragmatične odnose koji i u doba pandemije ostaju bliski i dinamični. Uspevamo da realizujemo infrastrukturne projekte važne za čitav region", naglasila je Zaharijeva.

Zahvalila je Srbiji na dobroj i brzoj reakciji na početku pandemije za pomoć državljanima Bugarske da se vrate u svoju zemlju.

"Činjenica da čak i u vreme krize uspevamo da sačuvamo dinamiku odnosa, ukazuje na iskrenost naših dobrih odnosa", navela je šefica bugarske diplomatije.

Dodala je da se sa ministrom Selakovićem dogovorila da se ove godine otvori novi granični prelaz između dve zemlje na području Stare planine.

Govoreći o bugarskoj nacionalnoj manjini, Zaharijeva je istakla da je to još jedan o podsticaja za jačanje bilateralnih odnosa.

Ocenila je da Srbija ima dobro, savremeno zakonodavstvo kad je o manjinama reč, te da se nada da će u dobrom duhu biti rešavana pitanja važna za manjine.