Zbog čega toplane više koriste ugalj, a drvne sečke ima dovoljno

Kosjerić je zbog aerozagađenja često pominjan u medijima. Uz pomoć mernog instrumenta Merenja pokazuju da je u Požegi, gde nema merne stanice, koncentracija PM čestica veća.

"Individualna ložišta, čestice, te suspendovane čestice, čađ. Prašina. Mešavina čađi i kiselina, teških metala", ističe ekolog iz Požege Milenko Stefanović.

U jutarnjim satima koncentracija čađi je i veća.

Požega nema mernu stanicu, ali očitavanje na mernom uređaju pokazuje da je nivo aerozagađenja na petom nivou. A ima ih ukupno šest.

Tome najviše doprinosi ugalj. Požega nema toplanu, ali je područje zapadne i istočne Srbije bogato biomasom, čije bi korišćenje znatno poboljšalo kvalitet vazduha u grejnoj sezoni.

"Korišćenje drvne sečke je jedan od načina, ukoliko njihovo korišćenje prati paralelan rast, odnosno zasađivanje. Ono što posečete u šumama, da to praktično i ponovo posadite", ističe direktor poslovnog udruženja "Toplane Srbije" Dejan Stojanović.

Zbog takvog potencijala Prijepolje je bilo među pionirima za prelazak na taj energent, ali toplana i ustanove i dalje koriste ugalj i mazut.

"Mi smo dobili tu studiju, koja nam je otprilike dala investiciono da je oko 2,6 miliona evra, sa nekim drugim uslovima. Drugi gradovi su nešto krenuli, koji su bili posle nas Priboj, Bajina Bašta, Nova Varoš, Novi Pazar", navodi Besim Hadžalić, tehničko lice za toplanu JKP "Lim".

A ovih dana iz Prijeplja put Kosova i Metohije odlazi drvna sečka za toplane. Proizvođači kažu da sečke ima dovoljno, ali se na Zlatiborskom okrugu nedovoljno koristi.

"To je drvo koje ne može da se iskoristi u ostalim segmentima drvne industrije. Praktično to propada, sa druge strane to je veoma isplativ i veoma je brz prelazak na taj vid grejanja", kaže Saša Milanović, direktor fabrike za proizvodnju peleta i pilane iz Prijepolja "Jela Star".

Međutim, administrativne začkoljice često koče rešavanje problema koji je nadohvat ruke. A merni instrumenti dovoljno ukazuju na opasnost od aerozagađenja.