Raštimovana planeta – od pandemije do čudnog vremena

Tokom proleća Srbija i ovaj deo Evrope suočavao se periodima veoma toplog vremena, koji je pred početak leta smenio kišni, sa čestim olujama.

Gostujući u Beogradskoj hronici, Vladimir Đurćević napominje da je klima promenjena i da je odlika čudnih obrazaca vremena - nepredvidivost.

"Cirkulacija vazduha (cikloni i anticikloni) koja prolazi kroz Severnu hemisferu, nije kao pre", kaže Đurđević.

"Anticiklon u Sibiru koji je tamo uslovio tropske temeprature stajao je danima i blokirao ciklon koj se kretao ka istočnoj Evropi, pa je kod nas bio kišniji i hladniji period", ukazuje Đurđević.

Kako je ocenio, cela klima je "raštimovana" i zato dolazi do čudnih situacija.

Ističe da je sto pedeset godina industrijskog razvoja ostavio veliki otisak na prirodu.

"Akumulacijom otisaka vidimo velike promene životne sredine i ovo je poziv da razmislimo kako se odnosimo prema životnoj sredini. Treba da uvidimo da ne možemo samo da uzimamo od prirode već da joj nešto i vratimo", upozorava Đurđević.

Govoreći o vremenskim uslovima koji bi mogli da utiču na tok pandemije, Đurđević navodi da UV zračenje može da utiče, ali sekundarno.

"Važno je da se ljudi pridržavaju mera – držanja distance i nošenja maski. Važno je da nismo u gužvi", kaže Đurđević.

Prema njegovim rečima, UV indeksi su uobičajeni za ovo doba godine i zračenje može dodatno da dezinfikuje površine.

Zbog veće vlage imali smo utisak tropske klime, prošlo leto je bilo jedno od najtežih leta, kaže klimatolog.

Kolektivni imunitet pre klime

Osvrnuvši se na stavove da je zbog izuzetno male aktivnosti Sunca, dezinfekcija atmosfere loša, Đurđević kaže da to ne može da tvrdi.

Navodeći epidemiju SARS-a kao primer koja je vrhunac imala u junu i julu, Đuđević pre svega ističe da su se građani zemalja koji je pogodio taj virus ponašali veoma disciplinovano i poštovali prepručene mere.

Ukazuje da je kod virusa koji dugo traju, senzonalnost sekundarna, dolazi tek posle sticanja kolektivnog imuniteta.

"Leti smo više napolju, pomogne malo UV zračenje. Ali tek posle sticanja kolektivnog imuniteta, možemo da pričamo o klimatskim faktorima", napominje Đurđević.

"Na početku pandemije virus se brzo širio na Floridi koja je imala slične klimatske uslove kao mi sada. Na Južnoj hemisferi sa početkom zime, epidemija bi mogla da se rasplamsa", zaključuje Đurđević.