Četrdesete nisu nove dvadesete i to je sasvim okej

Zahvaljujući "velikom bratu", tj. činjenici da se svaki podatak koji o sebi ostavite na internetu negde beleži, Fejsbuk mi redovno "predlaže" teme i grupe koje se na neki način bave ženama u četrdesetim godinama.

Dok savete o zdravlju, modi, šminkanju ili frizurama rado pročitam, tzv. motivacione tekstove zaobilazim "u širokom luku". Znate ono – Žene zablistaju tek u četrdesetim (pedesetim, šezdesetim... u zavisnosti od toga kojoj se ciljnoj grupi obraćaju), Godine u kojima žene znaju šta hoće, Četrdesete su nove dvadesete i tome slično.

Uz to što me nerviraju, moram da priznam da mi takvi tekstovi deluju nekako žalosno. Da, baš tako mi deluje ubeđivanje da u četrdesetim možete da izgledate isto ili bolje od dvadesetogodišnjakinja i da muškarci traže baš takve – zrele, ali neodoljive žene.

Smešna su mi i "istraživanja" na koja se pozivaju, a prema kojima većina žena u petoj deceniji smatra da im nikada u životu nije bilo bolje. Naravno, više od polovine ubeđeno je da izgleda mlađe nego što krštenica pokazuje.

Često i u medijima nailazim na slične teme. Poznate dame u zrelim godinama hvale se vitalnošću, zategnutim telom i muškarcima duplo mlađim od sebe koji ih prosto opsedaju. Nas uveravaju da su srećne kao nikad do sad, a sebe da su ceo život čekale da im se dese baš te četrdesete. Dvadesete, tridesete... sve je to bilo mučenje. Život je, ustvari, tek sad počeo!

Ee moje drage "ispisnice", teško da je baš tako! Verujem da i vi to vrlo dobro znate i da uveče, kad skinete šminku, vidite isto što i ja. Bore, podočnjake, sede vlasi koje sve teže uspevate da sakrijete farbom (a nekad ste se farbale samo iz želje za promenom).

Sigurna sam da vas ujutru pomalo bole leđa, ruke, noge, vrat i da ne smete ni da pomislite na hranu koju ste nekad bez mnogo razmišljanja jele. Čak i ako redovno vežbate, telo vam se promenilo, opustilo i ne sluša vas kao nekad.

Svesne ste, iako zatvarate oči i oblačite suviše kratke suknje i preuske pantalone, da je sve više koleginica koje bi po godinama mogle da vam budu ćerke. Njima se sad udvaraju kolege koje su to isto pre petnaestak godina činile vama.

Na ulici vas odmeravaju samo žene kojima iz očiju seva osuda, prezir ili sažaljenje. Svesne ste da je više od pola života zauvek prošlo i da vas ne čeka baš sjajna budućnost, ali se uporno zavaravate i tvrdite da vam je sad baš super. Dobro, možda može i tako da se kaže, jer za deset godina i četrdesete će biti lepo sećanje.

Verovatno sad mislite da sam previše surova i negativna. Sigurno ste ubeđene da mi se nešto loše dešava u životu pa sam, za razliku od vas, depresivna i nesrećna u svojoj koži.

Nije ništa od toga! Ja sam, jednostavno, realna. Ne želim da lažem samu sebe. Ne stidim se svojih godina, ali nisam baš ni oduševljena zbog toga što ih je ovoliko. Znam da ne mogu ništa da promenim, ali odbijam da budem tragikomična "devojčica u pokušaju".

Neću da se ubeđujem da izgledam mlađe i da mi je bolje nego pre dvadeset godina. Neću, zato što to nije istina. Mladost je mladost i koliko god bila teška svi bismo se rado u nju vratili. Kad bi bilo moguće, sigurna sam da bismo bez razmišljanja bacili ovu "sreću"i vratili se u "problematične" dvadesete.

Nažalost, to nije moguće (ili bar ne još uvek). Zato se mirim sa svojim godinama, izgledom, povremenim manjkom energije i viškom nervoze. Fotografije iz mladosti gledam sa nostalgijom, ali nisam ljubomorna na mladost oko sebe. Bar ne na onaj loš način.

Sat ne mogu da vratim, ali mogu bar da starim dostojanstveno, bez patetičnih i na propast osuđenih pokušaja da budem ono što nisam. Iako nisam oduševljena onim što vidim u ogledalu, na neki svoj način sam na to i ponosna.

Zato ništa i ne krijem. Čak i da pokušam, poput većine mojih "Fejsbuk prijateljica" koje u "informacije" ne unose datum rođenja, sve je uzalud! Godine su tu, htele mi to ili ne da priznamo. Preostaje nam samo da ih dostojanstveno nosimo!