Šta Srbija radije bira – domaće ili strane proizvode

Zbog dizajna i prestiža kupujemo italijansku odeću, kinesku zbog cene, tursku jer "imaju dobar pamuk". Svaka roba nađe kupca, a naš, domaći, sve više odustaje od parole da je uvozno bolje, kažu domaći privrednici. Trenutno ih je samo u proizvodnji tekstila, od donjeg veša do visoke mode, oko 500.

"Vodimo računa da ne naplaćujemo taj brend kao ti strani brendovi koji imaju tu ekstracenu, nego moramo dugoročno da imamo dobar pristup prema kupcima da ljudi koji plate određenu cenu, dobiju kvalitet koji će im dugo trajati", kaže Uroš Momirović iz "Mone".

I hemijska industrija je poput tekstilne devastirana 90-ih godina. Poslednjih godina situacija se menja, pa se na spisak dobrih deterdženata, ali i šminke vraćaju i domaća imena.

"Za nas su mislili da smo italijanska firma po nastupu i po dizajnu. Ja moram da priznam da sam ja to u početku i zloupotrebljavala jer mnoga vrata su mi se zatvarala. Kad kažem da smo domaća firma u trenutku nam se vrata zatvaraju, govorim o pre 15 godina. Sada se situacija promenila", ukazuje Mila Litvinjenko iz "Aure".

Uvozno skuplje zbog reklame 

Stevan Blagojević sa Hemijskog instituta kaže da imamo fabrike koje su stare i preko 100 godina a koje su veoma moderne, koje sirovine kupuju iz Evrope, imaju odlične inženjere i tehnologe i razuman, dobar tehnološki postupak. 

"Što se tiče stranaca, oni imaju drugačiju filozofiju. Strani proizvodi su obično skuplji jer ulažu mnogo u reklamu. Normalno, reklamu vi platite kada kupite proizvod", objašnjava Blagojević.

Iako reklama podiže krajnju cenu proizvoda, upravo je dobar marketing ono što, po oceni stručnjaka, najviše nedostaje domaćim proizvođačima za uspeh i na domaćem i na stranom tržištu.

"Vrednosti koje taj brend predstavlja moraju biti one koje deli taj potrošač, zbog toga je česta greška kada govorimo o našem lokalnom tržištu, koju naši proizvođači prave, a to je da svojim proizvodima daju čak i strana imena, jer je u nekom periodu to bilo moderno, danas naš potrošač hoće da prepozna autentičnost, i to proizvod mora da vam ponudi", kaže Žarko Malinović iz PKS-a.

Zahvaljujući upravo autentičnosti, na primer džemper iz Sirogojna je osamdesetih godina bio modni hit u Japanu, sa cenom koju su mogli da plate samo bogati.