Kroji se nova platforma obrazovanja, šta očekuje đake i profesore

Nova strategija predviđa da u narednih pet do sedam godina 95 odsto dece uzrasta tri do pet i po godina trebalo bi da bude u vrtićima. One nešto starije, osnovce, očekuje češća provera znanja, kako ne bi mislili da su uspešniji nego što jesu.

"Ako hoćemo strategiju zasnovanu na znanju i kvalitetu, onda moramo za to da napravimo alate i instrumente. Da bi mala matura bila dobra, mi ne možemo da čekamo osam godina da kandidat tu u zadnjem nekom cugu reši neke svoje dileme. Mi moramo da imamo nacionalna testiranja odmalena", kaže ministar prosvete Mladen Šarčević.

Profesori kažu da je za novu stretegiju pre svega potrebno obezbediti novac kako bi bila svrsishodna i uspešna.

"Ja ću samo podsetiti da je trebalo 2020. da za obrazovanje izdvajamo šest odsto od bruto nacionalnog dohotka, a mi smo i dalje na 4,15, a u okviri toga nam je i nauka", kaže Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

"Bez obzira na našu želju da povećamo kvalitet škole, sve dok ne nađemo mehanizam da zaposleni, odnosno nosioci reformi ne osete reformu kao svoju, neće biti zadovoljavajućih rezultata", rekao je prof. Tomislav Živanović, predsednik GSPRS "Nezavisnost".

Esnaf smatra da je pre svaga važno da se strategija bavi ljudima u sistemu i prilagodi potrebama razvoja društva.

"Neće nam biti lako da u narednih deset godina pretpostavimo koja će zanimanja biti prioritetna, koja će možda biti manje interesantna u odnosu na današnji period, ali je svakako značajno da obrazovanje prilagodimo potrebama razvoj društva", kaže prof. Danimir Mandić, dekan Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Narednih meseci biće predstavljeni planovi za srednje i visoko obrazovanje, za učenički i studentski standard i finansije, kako bi strategija mogla da se usvoji tokom jeseni.