Parlamenti država Zapadnog Balkana za nastavak proširenja EU

Predsednica Skupštine učestvuje na samitu u Briselu koji je inicirao predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli, a kome prisustvuju svi predsednici parlamenta iz zemlja Zapadnog Balkna kao i predsednik Sabora Hrvatske Gordan Jandroković, ispred zemlje koja trenutno predsedava EU.

Osnovna tema samita je nastavak politike proširenja i uloga parlamenata u promovisanju reformske agende EU i ispunjavanju evropskih aspiracija naroda Zapadnog Balkana.

"Očekujemo da Evropski savet, a potom i Samit EU-Zapadni Balkan u Zagrebu, kao i Konferencija o budućnosti EU donesu pozitivan iskorak. Posebno je važno da se to ogleda i u novom budžetskom ciklusa EU za 2021-2027", poručila je Gojkovićeva.

Ona je ocenila da Srbija spada u grupu zemlja koje su najviše napredovale u procesu evrointegracija.

Gojkovićeva je navela da je Srbija, nezavisno od procesa proširenja, posvećena evropskim vrednostima i da reforme koje sprovodi na putu ka EU ostvaruje u interesu svih građana Srbije.

Ona je u Briselu naglasila da je važno da se definiše vremenski okvir i jasna metodologija budućih pregovora za članstvo u EU, kao i da to mora da dovede do unapređenja kvaliteta pregovora sa EU i otkloni neizvesnost za sve koji se nalaze u ovom procesu.

"Predsednik Evropskog parlamenta izrazio je uverenje da Evropa neće postustati pred skepticizmom proširenja ka zemljama koje jesu kandidati ili će to tek postati", rekla je predsednica srpskog parlamenta.

Na samitu Evropskog parlamenta i predsednika parlamenata Zapadnog Balkana usvojena je Deklaracija kojom svu svi prisutni potvrdili da je punopravno članstvo u EU "zajednički spoljnopolitički cilj" i da očekuju nastavak politike proširenja kao jedne od "najvećih vrednosti" EU.

U Zajedničkoj deklaraciji se navodi i da bi Samit u Zagrebu trebalo da ima suštinsku ulogu u vraćanju kredibiliteta politici proširenja i davanju novog, delotvornog podsticaja ovom procesu kroz konkretne zaključke koji bi dodatno približili region Evropskoj uniji i osigurali održivost evropske perspektive Zapadnog Balkana.

Gojkovićeva je u govoru u EP predstavila i šta je sve urađeno na unapređenju skupštinskih procedura u Srbiji, a istovremeno je zahvalila evropskim parlamentarcima na posredovanju u međustranačkom dijalogu.

"Uz sve ono što smo uradili uskoro očekujemo i raspravu o liberalizaciji našeg izbornog zakonodavstva što podrazumeva smanjenje cenzusa sa 5 na 3 procenta. Reč je o važnoj liberalizaciji pravila koja doprinosi razvoju političkog života unutar institucija i predstavlja važno ulaganje u budućnost demokratije", objašava Gojkovićeva.

Gojkovićeva je pomenula i značaj CEFTA sporazuma, koji je omogućio stvaranje zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, a sve potpisnice CEFTE pozvala je da bezuslovno i u punom obimu, poštuju i primenjuju ono što su potpisale.