Posle studija se vratio na selo – gaji lekovitu angeliku i piše doktorat

Na plodnom pobrđu gde se decenijima proizvodilo povrće, Jovan sada uzgaja lekovito bilje. Na površini od pet hektara najzastupljenija je angelika koja se u Srbiji retko sadi.

"Generalno nije zahtevna, glavni problem u proizvodnji je zaštita od korova. Što se tiče bolesti i štetočina nema većih problema. Biljka je dvogodišnja, tako da joj ne smetaju niske temperature, ona trpi čak u literaturi se sreće i minus 40 stepeni. Trudimo se iz godine u godinu da proširimo proizvodnju. Svakako da nema neke povoljne računice ne bismo se time bavili. Moji preci, tata i deda su se bavili pretežno proizvodnjom povrća i stočarstvom", kaže Jovan Lazarević.

Master inženjeru zaštitite bilja najveća podrška u poljoprivrednoj proizvodnji i školovanju su roditelji. Složno rade i veruju u napredak.

"On je sebe našao u struci, vidim da voli to, volim i ja, ali nije baš isplativo. Fali puno radne snage da bi se bilo uspešno i u povrću i u ovom lekovitom bilju koje smo počeli, gde vidim izlaz i nekako bolji prosperitet. Uradili smo i neku bušotinu, ne bi li zalivali, jer ako se angelika gaji kao povrtarska biljka, može da dođe i evro po biljci", objašnjava Branko Lazarević.

Zastarelu mehanizaciju mladi poljoprivrednik planira ove godine da obnovi uz pomoć državnih subvencija. Stabilno tržište i rad, ključni su, kaže, za opstanak na selu.

"Celog svog života sam u dodiru sa poljoprivrednom, odrastao sam na selu. Tako da mi to ništa nije strano, naravno, u toku vremena sam i zavoleo. Da je lako, nije lako, međutim, šta je danas lako pa lako, moramo se boriti na svim poljima u životu kako bismo nešto uspeli, ništa sa neba pasti neće", ističe Jovan Lazarević.

Znanje stečeno na studijama Jovan primenjuje na porodičnom imanju. Proizvodnja lekovitog bilja kojom se bavi već nekoliko godina biće tema njegove doktorske disertacije.