Katar – država gde živi luksuz

Kada je pre dve i po godine, u junu 2017. kvartet arapskih zemalja Saudijska Arabija, UAE, Bahrein i Egipat uveo ekonomsku i diplomatsku blokadu, gasom i naftom bogatom emiratu Kataru, optužujući ga da finansira teroriste Al Kaide, Islamske države, Hezbolaha, cilj je bio da se bivši britanski protektorat, a danas emirat i grad-država sa više od dva i po miliona stanovnika u Persijskom zalivu, privoli na 13 poteza – od prekida odnosa sa Iranom i Turskom, do zatvaranja jedne od svetski najvećih i u arapskom svetu najuticajnije televizije – Al Džazire.

Ali, namera kvarteta, predvođenog Rijadom, da neposlušnog suseda baci na kolena, rezultirala je time da je Katar danas ekonomski, politički i turistički najotvorenija zemlja turbulentnog regiona.

Tokom nedavne posete Kataru uverili smo se zašto je ta bliskoistočna nacija od oko 350.000 Kataraca i dva miliona stranaca koji tu žive i rade simbol vrtoglavog privrednog i društvenog razvoja u arapskom svetu, i nova krajnja destinacija za one koji traže posao.

Prosečna zarada preko 11.000 dolara

Već letimični pogled na centar Dohe, Vest bej – na njegove luksuzne nebodere, hotele, muzeje, tržne centre, uređene parkove i trgove potvrđuje da savremena aritektura (naročito zalivskih zemalja) voli metamorfoze.

Panorama grada i luksuzna vozila na bulevarima, uveravaju vas da ste na najbogatijem poluostrvu na svetu, u jednom od najmoćnijih poslovnih centara savremenog sveta. To je zemlja u kojoj je prosečna mesečna zarada 11.500 dolara, po čemu je Katar prvi među zemljama Persijskog zaliva.

Katar je i zemlja koja je političku i ekonomsku blokadu suseda prihvatila kao izazov, odgovorivši na nju brojnim reformama.

Samo nekoliko dana od uvođenja embarga, Katar je reformisao zakone, političke i ekonomske odnose u bliskoistočnom regionu i svetu, uspostavio sopstvenu proizvodnju hrane i lekova. Zato danas ima globalnu reputaciju "Meke" za strane kompanije koje posluju u regionu, sa Azijom, Afrikom. "Eldorado" je i za direktne strane investicije, u kome se poslovanje obavlja u svim valutama, zbog čega je ozbiljan rival regionalnoj ekonomskoj hegemoniji Saudijaca i UAE.

Kao vlasnik trećine svetskih rezervi prirodnog gasa, Katar je najveći izvoznik tog energenta u svetu, a zalihe nafte su veće od 15 milijardi barela.

Stranci ovde posao nalaze najčešće u energetici i građevinarstvu, gde je spektar poslova vrlo širok – od teških fizičkih poslova, do visokostručnih inženjerskih poslova. Nezaposlenost i inflacija su vrlo niski, oko tri odsto, a lokalno stanovništvo radi samo najbolje plaćene poslove, i ne plaća porez.

Da država i na druge načine brine o dobrobiti svojih građana, pokazuju brojne povoljnosti –od brzog izdavanja dozvola za gradnju kuće, do davanja polovine novca za njenu izgradnju. U poređenju sa nekim arapskim zemljama, žene u Kataru imaju veća prava i slobode, mnoge ne nose hidžab i abaju, što je doskora bilo nezamislivo.

Za to je najzaslužnija Šeiku Moza Nint Nase el Misned – majka sadašnjeg vladara šeika Tamim bin Hamad el Tanija. Nazivaju je prvom damom arapskog sveta, a taj epitet zaslužila je decenijskim zalaganjem za modernizaciju zemlje i društva.

U Dohi, gde živi isključivo luksuz, najautentičniji deo grada su sukovi, od kojih je najpoznatiji Suk Vakif.

Šetnja njegovim uskim ulicama je putovanje kroz vreme. U njima nalazite sve čega nema u luksuznim buticima – od začina, čajeva i hrane koje prvi put vidite, preko obojenih životinja, prodavnice sokolova, tradicionalne tepihe raskošnih boja. Duž ulica Dohe, ispod trotoara, postavljeni su rashladni uređaji, kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje u mesecima kada su temperature blizu 50-og podeljka.

Oko 60 odsto potrošene električne energije Katar koristi za hlađenje.

Da ništa nije nemoguće pokazuje farma "Baladna"

Kako je jedna ambicija postala realnost i najveći simbol ekonomske samoodrživosti malog emirata pokazuje "Baladna", moderna farma za proizvodnju mleka i drugih mlečnih i poljoprivrednih proizvoda. Smeštena na 55 kilometara od Dohe, sa proizvodnjom 320 tona svežeg mleka, desetina vrsta sireva, sokova i drugih poljoprivrednih proizvoda u oktobru je prihodovala gotovo 400 miliona dolara.

Nastala je proširenjem nekada male farme, pre dve godine i tako od Katara, nekada isključivog uvoznika mlečnih proizvoda iz Saudijske Arabije, stvorila njihovog proizvođača i izvoznika.

Prilikom proširenja farme na oko dva miliona kvadratnih metara izazov nisu bile samo visoke temperature, koje u ovom delu Arabijskog poluostrva dostižu i 48 stepeni Celzijusa, već i to što je Katar jedna od 18 zemalja na svetu bez ijedne reke.

Ipak, uz primenu desalinizacije morske vode, sagrađena je farma sa klimatizovanim ambarima i štalama za 20.000 krava rase Holštajn, nabavljenim u Mađarskoj, Holandiji, Nemačkoj.

Muža krava, koje dnevno daju više od 30 litara najkvalitetnijeg mleka, odvija se tri puta dnevno, na kružnim potpuno automatizovanim platformama. Uz to, i uzgoj 40.000 ovaca i 5.000 koza danas potpuno podmiruje potrebe katarskog tržišta za mlekom, a izvozi se u Oman, Indiju, Trusku. Već za narednu godinu sa "Baladne" najavljuju 50 novih poljoprivrednih proizvoda.

Nacionalni muzej – inspirisan pustinjskom ružom

Katar danas nisu samo nafta, gas i jedno od najvećih svetskih gradilišta – već i činjenica da je zemlja decenijama najveći kupac umetničkih dela u svetu.

Vladarska porodica Al Tani ulaže ogroman novac u kulturu, a to potvrđuje i izgradnja Nacionalnog muzeja u martu ove godine, koja je koštala 400 miliona dolara. Kompleksan i poetičan izgled muzeja inspirisan je lokalnom geografijom i njenim simbolom – pustinjskom ružom, a osmislio ga je čuveni francuski arhitekta Žan Nuvel.

Energetski efikasno zdanje od 539 kupastih diskova, dužine 350 metara nudi galerije u kojima, uz primenu visokih tehnologija, posetilac putuje kroz ključne momente istorije katarskog poluostrva – od antike u kojoj je na ovim prostorima dominirala proizvodnja bisera, preko otkrića nafte u 20. veku, do današnjeg razvoja koji dramatično menja izgled pustinje.

U muzeju saznajemo i da se o istoriji i tradiciji zemlje bivših beduina, a danas najbogatijih građana planete, Katarci podsećaju za nacionalni praznik 18. decembra. Tog dana 1878. šeik Džasim bin Mohamed al Tani ujedinio je brojna katarska plemena.

Svetsko prvenstvo u fudbalu – mega korak ka svetskoj sceni

Sliku ekonomskog razvoja Katara, poslednjih godina krunišu pripreme za svetsko prvenstvo u fudbalu, koje će se ovde održati 2022. godine.

Više od 200 milijardi dolara već je potrošeno na izradnju neophodne infrastrukture, sedam novih stadiona za 40.000 gledalaca i rashladnim sistemom i ventilatorima ispod sedišta, novi metro, čitav novi grad u severnim predgrađima Dohe, oko 900 kilometara novih puteva. U tome su priliku za posao videle stotine hiljade radnika sa svih kontinenata.

I bez obzira na spekulacije kako je Katar izabran za domaćina svetskog prvernstva, izvesno je da je ono za emirat u zamahu – još jedan mega korak na svetskoj sceni.