Vanredni izbori u Španiji, katalonska kriza u fokusu

U atmosferi pojačanih bezbednosnih mera, Španci odlučuju kome da poklone poverenje. To, čini se, nikada nije bilo teže pa su četvrti vanredni parlamentarni izbori neizvesniji nego svi održani prethodnih godina.

U njihovom fokusu je katalonska kriza, na koju su proseparatističke snage iz grupe "Demokratski cunami" podsetile na protestima u Barseloni.

Zahteva se oslobađanje nekadašnjih separatističkih lidera osuđenih na duge zatvorske kazne zbog uloge u organizovanju referenduma o nezavisnosti.

Stanovnici Barselone izrazili su nezadovoljstvo i bes jer, kako kažu, separatisti uništavaju grad, dok drugi smatraju da država treba da promeni odnos prema građanima.

"Pre svega, Vlada treba da stiša tenzije i prestane da koristi vojnu taktiku. Treba da obustavi nadletanje helikoptera koji nas bude svakog jutra u pola sedam. To je teror", rekao je jedan od građana prestonice Katalonije.

Osuda separatista na duge zatvorske kazne, prema nekim analizama, dala je podsticaj desničarskim strankama koje zastupaju tvrdu antiseparatističku liniju.

Pojava novih partija, poput Voksa, stranke desnog centra Sijudadanos, i levo orijentisanog Podemosa poslednjih godina, fragmentizovala je biračko telo – nestala je tradicionalna dominacija socijalista i konzervativne Narodne partije.

"Glasači koji razmišljaju kome da poklone glas, ako žele stabilnost, progresivnu vladu koja krajnjoj desnici stavlja kočnice – treba da izaberu ovu kuću, Socijalističku partiju", izjavio je premijer Pedro Sančez.

Kandidat Narodne partije Pablo Kasado je rekao da ne želi mržnju i bes u Španiji.

"Muka mi je kada gledam kako ova zemlja eksplodira. Muka mi je od podeljenog društva. Od komšija i porodica koji se vređaju zbog politike", naveo je Kasado.

Mala je verovatnoća da će jedna partija ili blok uspeti da osvoje većinu u parlamentu sa 350 mesta. Sančezovi socijalisti verovatno će dobiti najviše glasova, međutim, nedovoljno za samostalno formiranje vlade.