Kako radi vršačka narodna kuhinja

Svakog dana u narodnoj kuhinji u Vršcu topli obroci spremaju se za 700 duša. Među njima uglavnom mnogočlane porodice i samci koji žive od socijalne pomoći.

„Ja sam sama, uzimam za sebe samu, a što se tiče hrane, za mene je dobra, za koga nije dobra, ne mora ni da je diže“, kaže Mara Marovac, korisnica narodne kuhinje.

„Uzimam za petoro, imam dva unuka, imam sina bolesnog i ja sam bolesna, nama je to sve dobro i dovoljno i puno nam znači“, kaže Suzana Stojkov, korisnica narodne kuhinje.

Korisnici ne treba da brinu, kažu u Crvenom krstu Vršac, kvalitetnih toplih obroka će biti i tokom zimskog perioda, u dovoljnim količinama.

„Svakako možemo reći da je u Vojvodini, od 24 opštine i grada, Vršac grad u kome se tokom 12 meseci dele kuvani obroci. Kuvani obrok zaista jeste kvalitetan jer smo uz podršku Grada uspeli da obezbedimo to da svaki kuvani obrok ima i mesni proizvod i povrće, znači da je svaki obrok obogaćen“, kaže Suzana Cvetanović, sekretarka Crvenog krsta Vršac.

Rad narodne kuhinje u Vršcu finansira se iz gradskog budžeta sa šest miliona dinara godišnje.

„Liste čekanja za narodnu kuhinju ne postoje i mi kontinuirano pratimo potrebe naših korisnika, socijalni radnici izdaju dokument na osnovu kojeg se ostvaruje pravo na obrok u narodnoj kuhinji“, navodi Tatjana Nikolić, članica Gradskog veća zadužena za socijalna pitanja.

Bez obroka neće ostati ni najugroženiji u seoskim sredinama koja pripadaju vršačkoj opštini, a u koja se u poslednjih pet godina i na ovaj način brine o socijalno ugroženima.