Kućica od drveta nadomak Svilajnca čuva tradiciju

Sve osim ognjišta i krova Vučkovići su uradili sami. Cele jedne zime, Zoran po zanimanju učitelj, je u improvizovanoj radionici pripremao drvo od koga je na kraju sklopio kuću. Najteže je, kaže, bilo uraditi prozore u tipičnom moravskom stilu. Sve je autentično da ga seća na detinjstvo koje je tu provodio.

"To je bilo mnogo bezbrižnije vreme nego danas, ljudi su radili, ali mnogo manje nisu mnogo trčali za novcem za nekim boljim životom, bili su svi ujednačeni, život je bio mnogo, mnogo prijatniji", kaže Zoran Vučković, učitelj iz Bogave.

Komode, šifonjer i vitrina u kuhinji pravljeni su od oraha, drveta kruške i trešnje, crnog hrasta iz Morave ali i jagnjeta, topole sa sitnim čvorićima koja je jako dekorativna.

"Drvo dozvoljava da čovek iskaže neka svoja osećanja, biraju se godovi, boja drveta, postoje raznorazne šare koje se uklapaju", navodi Zoran Vučković.

Za dva kreveta koji su 1924. godine kao svadbeni dar stigli iz Amerike Zoranu je bilo potrebno skoro mesec dana rada da bi im vratio stari sjaj.

Zoran obnavlja i deda Stankovu čatrlju od blata i slame, koja se nalazi u istom dvorištu. Planira da napravi i starinsku pekaru.

"U čitavom svetu je trend da se sačuva to što je nekada bilo,čisto da deca imaju osnovna znanja o tome ko su, šta su, odakle potiču", objašnjava učitelj Zoran.

U svojevrsnoj etno zbirci nalaze se i gasne lampe, klepetuše, bakarni tiganji, ali i nekoliko radio prijemnika. Popularni lampaš iz 1949. i danas radi.