Kako je kupina iz borskog kraja stigla do Arilja

Područje sela Gornjane veoma je pogodno za organizovano bavljenje voćarstvom. Posebno se ističe lešnik, šljiva i kupina, koja je iz godine u godinu sve zastupljenija.

„Ima nas oko 22 porodice koje gaje kupinu i svi imaju preko pola hektara. Dve-tri godine niko nam nije ništa otkupio, to je sve propalo, maltene su ljudi to zapustili. Ali ove godine našli se ovi ljudi iz Arilje, i sad smo mi zadovoljni, zadovoljni smo i sa cenom na kraju krajeva", kaže Mira Grujić iz Gornjana.

„To nam je jedini spas da se sa njima udružimo, da radimo, oni su otkupili, dobru su cenu dali . I dobar plasman", dodaje Slobodan Martinović iz Gornjana.

Selo je nakada imalo seosku zadrugu. Meštani su i danas zainteresovani za bilo kakav vid udruživanja, tako da je pojava kupca iz Arilja dobrodošla.

„Mi smo učinili prvi korak uzeli smo ovde nekih 100 tona kupine. Ljudi su bili u beznađu, nisu znali kud će tu kupinu, i onda su nas pozvali i rekli jednostavno, imamo li rešenje, i eto mi smo uspeli da nađemo to rešenje, sabrali smo to, spakovali u hladnjače", objašnjava Božo Joković, direktor "Prve složene zadruge" Arilje.

Rezultati anketiranja pokazuju da je čak 80 posto domaćinstava zainteresovano za organizovanje edukacije i modernizaciju svoje proizvodnje.

„Mi ćemo im pomoći oko registracije, ako bude zadruga formirana i ostalih udruženja koja oni budu formirali, a i angažovanje stručnih službi iz Gradske uprave, koje se bave poljoprivredom pomoći u smislu odabira sorti i sortimenta koji treba da se sade", kaže Radojica Trailović, v.d. direktora "Biznis inkubator centra" Bor.

Snalažljivi domaćini iz Gornjana svoje kupine, koje nisu uspeli da prodaju preradili su u vino i rakiju, ali i u džemove i sokove. Kažu da ovi plodovi sa nadmorske visine od oko 400 metara, ne smeju ostati neupotrbljeni.