Miris domaćeg banatskog hleba

Hleb je namirnica koja se svakog dana nalazi na našoj trpezi, a onaj domaći vraća nas u prošlost i detinjstvo i simbolizuje porodična okupljanja, kada se živelo sporije, u većoj i čvršće povezanoj zajednici. Tu tradiciju na neki način žele da očuvaju žene Novoseljanke kroz manifestaciju „Banatski hleb".

„Nekad se mesilo po 7-8 hlebova za celu nedelju. Porodice su bile brojnije, nije se mesilo svaki dan. Komov hleb na primer može da stoji i 6 meseci. On se pre mešenja uveče potopi u vodi i sutra ujutru, kad uskisne i pusti mehuriće, nastavi se sa mešenjem", priča Verica Tekijaški iz Crepaje.

Žene iz različitih udruženja mesile su hleb po jednostavnoj recepturi, samo su koristile razne vrste brašna:pšenično, heljdino, ražano, speltino. Onaj tradicionalni, banatski, zasečen je po sredini, da mu se doda „osmeh".

„Hleb domaći je najkvalitetniji, ali pošto imamo sve manje vremena, lakše nam je da kupimo. Domaći je sigurno dobar, zato ja preporučujem mladim domaćicama da ga s vremena na vreme naprave, stvarno je jednostavno", smatra Dragana Marić, iz Dolova.

Iako danas postoje električni uređaji koji omogućuju lakše mešenje hleba, tradicionalan način donosi posebnu atmosferu.

„Cilj nam je da se mladi privuku, a njih moramo spojiti sa nečim što je novije, moderno, u svim sferama života i svim segmentima. Tako se onda trudimo da kroz naša kulinarska umeća zainteresujemo mlade", kaže Snežana Baba, iz Banatskog Novog Sela.

Osim hleba, članice udruženja mesile su i druge slatke i slane poslastice, a svaki štand ukrašen je ručnim radovima i delovima narodnih nošnji.